Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

255

зечића у* Аустралији ■ — да би цео биљни свет а тиме и чонеков опстаиак, биди у највећој мери угрожени. Или још трећи Пример: Зна се да бакалар (Сас1и§ тоггћиа ћ) н Харинга (С1иреа ћагепрш I,) не бн више нојављивалн на обалама северног немачког мора онда рибарима у тим пределима не би више био могућан опстанак; вароши, које су сада дивне морале би осиротети, рибарске колибе туна би ишчезле. Живот риба зависи од оних миогих гомилида ракова и пузкева, који им служе за храну а ове онет зависе од неких малих биљчица, Г)1а1ошеа, којих на милионе има у куб-сант. воде; кад би ове изумрле то би пропали и они раци и пужићи а с љима и харинге и бакалари а с овима целокунна култура немачких северних крајева, 2 ) Према овоме задитак природњачке наставе би био јасно разумевање јединства живота у ирироди. Али то разумевање не сме да буде једино ствар разума, интелекта, већ треба да је обавијено и топлином осећања, треба дакле с тим да је свезано и пријатељско расиоложење или саучешће према природи, што нас окружава, онакво саучешће од нрилике, као што је саучешће према људима и око нас. Живот природе се огледа у вечитим аокретима спољашњим и унутрашњим, у вечитој промени. Али поједини цокрети у једно.ј природној целини добијају унутарњим подстицајем (импулсом) заједнички циљ, а тај циљ јесте одржавање или усавршавање целине. Ако хоћете*да с ученицима иознамо живот нрироде, дакле, то их морамо упознати с оним покретима и променама којима је циљ и одржање или развитак целиие." Тај живот природе пак јесте јединство. Либен је то јединство тражио по сродности облика појединих тела, Јунге пак тражи јединство природе у самом животу њеном. Није сваки организам за себе јединство стога што су му сви органи у свези и узајамности и што сви раде на једном принципу (по принципу развија и одржава) већ се јединство у природи види и у томе што се између узрока животних појава различитих јединака може да види извесна сагласност, Иојаве живота бивају по извесним правилима. Та су правила закони органског живота. Подесним или бар сличним законима бива заједнички живот многих бпћа, ако та бића чине једну заједницу, чији се чланови у погледу свога одржања узајамно условљавају, ако, дакле, чиие заједницу живота, која се може замислити онако исто као и организам, при чему би поједиии чланови такве заједнице одговарнли нојединим органима у организму. Главно тежиште природњачке наставе било би ио томе упознавање закона живота при проучавању јединака а тако исто и проучавање заједнице живота многих природних бића у истом циљу. 3 ) Да се мадо детаљније забавимо на појму заједнице живота (ћећепвдетешбсћаЛ). 2 ) Учнтељ год. XVI стр. 495 — 496. 3 ) Д-р С. Окановић. Педагогика стр. 148.