Prosvetni glasnik

256

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

Први који је шставио појам ВЈосоепозе или животне општос.ти заједнице — био је проФ. Мебиус у Килу. У свом делу: „ (Љег сИе Аив^ег а1в Ве18р1е1 ешег Вшсоепозе" наводн он ово: један спруд острига изазива извесну количину истих. Ако се оне рационално, економно лове, то ће се празна места опет попуњавати сразмерно љиховом распдођавању, ако лн не, ако се н. пр. већа мера лова предузима, но што би сразмерно требадо, то ће се место острига настанити друге животиње које егзистују под истим погодбама живота под којим и остриге. Спруд дакл.е изазива под основаним погодбама известан збир живих индивидуа разллчитих врста. Даље у .једној бари, рецимо имања X. било је око 30000 шарана намножено. Доцније извађен је одатде бро.ј, који је одгов.арао отпршшке тежини око 30000 Фуиата. Други пут је донесен у ту исту бару већи број. Ириродно је да се мисди да ће се и већи број меса шаранског добити ади баш на против тежина њихова ни.је бида већа од 40.000 ф . лоједини шарани бејаху мањи од пређашњих. Значи да су животне погодбе, које пружа бара шаранима, одговараде у првом сдучају иравој вредностџ у пркое већем броју, другога сдучаја, кад ннсу имади онодико животних погодаба које им стварно одговарају. Лош један пример у.потврду тога. Једна запардожена њива, у којој има пуно корова и траве даје извесну кодичину жита. И жито и коров живе у истој средипи, иод истим погодбама и утицајима светдости, топдоте, ваздуха и др. природних чинидаца. Ако се њива очисти, то ће на месту где је коров био, остати жито, које ће давати исту количину матернје, кодико је давао укупни живот свега биља само у другом обдику. Максимум живота завиеи од испуњена хемиско фнзичких поголаба и не може се пети више него што га они условљавају. Црема томе: заједница живота јесте заједница бића, која живе заједничким животом према законима одржања и развоја. Пошто она егзистују под истим хемиско физичким погодбама и утицајима, а и иначе су иовезани многоструко .једно за друго а п за целину и место где се налазе — то су и природно упућени на заједнички живот и зависност једно °Д Других а и зависност од целине. Што је простија заједница (што је сиромашнија у члановима) то је јасно да је и обострана зависност и утицај мањи, што је сложеннја то су и одношаји компликованији. Ради бољег објашњења можемо узети за пример неколике људске заједнице. Може се узети да пар супружника чине једну просту заједницу. При тој заједници не мисли се само на животну борбу, борбу за опстанак, него и на то да један део од ње усдовљава другн и да обоје сједнњено сдуже одржању и напретку једне цедине. Тако се може узети даље и град као једна заједница живота. Сваки члан ове заједнице брине се свакако за се, али што боље он постигне свој циљ живота то ће у толико више бити и за целину бољи напредак. И обратно што је веће и боље благостање и напредак у граду то ће н за сваког појединог чдана