Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

257

бити боље. Као трсћи Иример заједиице живота можемо узети и саму државу. Ова заједница има још већу миожину чланова и конци зависности појединих чланова у међусобним оДносима исиренлетани су још више тако да се не могу ни распознати. Да би могда таква заједница живети самосталним животом нужно је да су и све индивидуе, које чине ту целину самосталне и слободне, нужно је да се регулишу уредбама и законима права појединаца и одношај који треба да постоји између појединаца међусобно и према целини. 1 ) Појава живота при свој својо.ј разноликости и компликацији дају се протумачити извесним правилима и законима. Упознавање ових закона и правила одводи нас главном циљу природњачке наставе: сазнање општности и јединства у природи и разумевању истога. Али и ако су ови закони израз јединства у разноликости целокупне природе, ипак за децу основне школе, као што то врло умесно Шмајл примећује, било би сувише апстрактно нагоњење да изучавају исте, већ би место тога куд и камо боље било износити им биолошке Факте у ужем смислу, но којима ће они доћи уопштавањем до извесних ставова из којих ће доцније у старијим разредима и законе изводити. Јунге је поставио ових 9 закона, којима мисли да би могао увести ученике у разумевање јединства живота, који је постављен као главни задатак целокупне природњачке наставе. 1. Закон одржања (стан, место и начив живота и уређење једно другом одговарају). 2. Закон органске хармоннје. 3. Закон прила.гођавања. 4. Закон поделе рада и диФеренцирања органа. 5. Закон развитка (Сваки организам се развија од простога к сложеном). 6. Закон постајања или образовања облика. 7. Закон узајамности и зависности органа. 8. Закон штедње (у простору и броју). По себи се разуме да извођење овакве наставе ириродних наука нретпоставља код наставника много јаче спреме и разумевања овога предмета за тај посао него што је то до сад било. То је и узрок што је изучавање природних наука са гледишта заједнице живота у опште до скора нерадо гледано и више се тежило систематском изучавању што је оно више мање шаблонско. Међутим начин нредавања са овога гледишта који је споменут куд и камо је занимљивији за децу а оно што је схватљиве као што је познато и корисније је. Пребацивању предавањима природних наука са гледишта заједнице живота да иемају никаква система нема смисла за то што је систем овде истаквут не у класиФИковању јединака по извесним ознакама него и у проматрању односа је-

') Јшде, Бег БогГз^егсћ а1в 1|е1>еп81*етет8сћаЛ, стр. 33.