Prosvetni glasnik

258

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

динака према целинама, и цедина према општо.ј целини — Природи, а што се тиче поступка ири учењу прир. наука по овом принципу могао би се одредити овакав ред. Увек подази од простијег сдоженијему. У најпростијим заједницама почињи од посматрања _ најуонљивијих односа. При сваком свршетку курса треба одредити нарочити одношај појединих бића из кога се расветљује зависност бића. Тако ће ученицп задобити очигледну нредставу о јединству једне" животне заједнице расветљену законима који одржавају то јединство. На другом стуињу ваља посматрати заједницу живота као чдана једне више цедине, специјадно у њеном односу према људима. (Н. ир. бара, поток, река и т. д. дају нашој стоци воду за пиће, рибе намазаједо, средство противу пожара, воденици снагу за покрет, дивади вдагу за храну а посреством хране за стоку нама спокојнији живот). На даљем ступњу додази уноређивање заједница међу собом п у односу према човеку н. пр. шуме према бари и реци, реке према дивади и т. д. и најзад општи ногдед на цедокупну природу. Рекосмо напред да се биологџки закони не могу тако попударно и конкретно деци основних шкода разјаснити те с тога смо пре уз мишљење Шмајда да се на основу Факата који су очигдедно и јасно пред децом изведени индукцијом може произвести код деце таквих закључака који ће несумњиво бити најјача иоддога за потпуно изучавање природних закона на даљем ступњу њихова развитка, ади да се оваквим уоиштеним ставовима може дођи до потпуног разумевања јединства живота у природи јасна је ствар. Ако су на часовима предавања, веди Шмајд, јасно описани зец. препедица, иољски миш, јаребица и т. д. то ће ученик дако моћи извести ово као један биодошки став: многе иољске животиње имају у земно бојадисаној одеИи одличну заштиту од својих неиријатеља; сдично је са животињама у пустињама, по дрвећу и др. местима. Је ли довољно посматрана множина асроФИлних биљака, то ученик без многога труда моћи ће дако поставити и овај став: асросјјилне биљке немају ни леио бојадисане крунице; ни мириса, ни меда, као гито то ентомофилне биљке имају. Тако исто и ово: животиње, које су изложене великим оиасностима веЛином ироизводе велики број младих (као: мишеви, рибе, зечеви итд.) иди ово: животиње, које стално живе у мраку веКином су без леиих боја и у веКини случајева лашене су очију; или грабљива животиња мора бити или јача, или иаметнија или бржа од свога иљена; или биљке, чаја се семена птицама расиростиру имају сочне или меснате илодове, а биљке чији илодови немају ова својства расиростиру се другим средствима (ветром, водом и т. д.); или биљке за живот иотребују довољно свстлости, тоилоте и воде и старају се разним наиравама да то себи осигурају; или сисари, који се хране биљкама имају грбичасте кутнаке, а ксји се хране инсектима игличасте све врсте зуба; или биљке, које живе у там-