Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

259

ном хладу наших шума, морају са овим друкче грађе биТи него биљке на сувим местима и тврдим иутевима; тако нсто водене биљке уараво морају расти на води а не могу да усаевају на сунчевитој брдској висини и т. д. Према нринцинима које .је Јунге поставио и које су следбеници оваког равца изучаваља природних наука усвојили, надази се у немачкој књижевности виже уиустава за разраду појединих предавања. Једно такво упуство написао је Теодор Краусбауер под псевдонимом Ос1о Ттећаизеп у 5 дедова, које обухватају све гране природних наука и нотписати је једно од тих упустава превео и оштампао из њега одељак ,о пролећу" у „Учнтељу" у свескама 1—4 за ову годину. Кога ова ствар буде више интересовала може то тамо наћи и прочитати. Из тога упуства може се видети и како би требао да буде израђен у нас илан за изучавање природних наука по принципу „заједница живота " за све разреде основних и грађанских шкода.

. Посматрање природних предмета и појава може се вршити, као што је познато са теориског и практичког гледишта. Теориским посматрањем долази се до сазнања о природним предметима и појавима без обзира на њихову примену. Са практичног гдедишта посматрање природе гдеда да изнесе и разјасни примену човекове воље у природи и на природи. Сем овога посматрања природе може се оно још вршити и с естетичким начином. Човек може вршити ово посматрање природних предмета п појава чисто са неким вишим задовољством без обзира на неку практичну корист од ње, па чак и не разумевајући поједине моменте и узроке са којих шта у природи бива. Посматрајући тако природне иојаве човек у њима гдеда чешће као нека духовна бића, према којима он узима саучешћа, с којима се он духовно дружи, који су му миди и драги. Из појединих Факата црпе он по кад кад морадну садржину чиме ово посматрање доводи у везу природне науке са друштвеним, а ове науке дају онет највише градива за развитак свестраних интереса уошпте и на стварање јаке морадне воље — најважнијег-васпитног циља, Систематским посматрањем се издвајају нарочито особине и одношаји појединих предмета и појава, које изазивају у нама осећања допадања и недопадања, на тај начин се апстракцијом издвајају појмови о депоме и ружном. Лепо је оно што изазива заједничко допадање без обзира на икакву утидитарну корист. Одношаји нојединих предмета и појава могу се уноређивати и међу собом, и на тај начин додази се до изналажења оинггих закона по којима се уопште одређује шта је дено. А кад се дође до онштих закона