Prosvetni glasnik

260

просветни гласник

лепоте, онда се ствара критеријум, којим се естетички мери стварност свега што нас окружава. 1 ) Посматрање природе са практичког гдедишта рекли смо гледа да нзнесе примену човекове воље у природи и на природи. Било је некад времена кад је човек врло мало имао потреба. То је било у добу нримитиваог живота, кад је он живео тако рећи вегетативно као и свака животиња. С јачим развитком његова ума расле су и његове потребе, које је он морао сад задовољавати само савлађивањем природе и употребљавањем нсте на своју корист. То је доба првог културног развитка човековог. Данас се не може ни замислити свесан и културан живот без експлоатисање природе и њене снаге. Природа је поприште свеколиког човековог рада и богато сдагалиште предмета и појава, које човек преиначава и употребљава на своју корист. Према томе немогуће је живети свесним животом ако се не би посматрање и са овог становишта вршило. Тога ради су неки и узимали природне науке као концентричну тачку око које се скупља сва остала наставна грађа у васпитној школи. Оба ова гледишта посматрања — и теориског и практичног — заузимају места у нар. школи али док прво више налази одзива у детињој души дотле друго даје највише градива за самосталан живот, где се изучавањем природе на тај начин пружа највише средстава на самосталан живот индивидуе. Ово последње гледиште истицао је највише Бајер у свом делу 1)1е Еа1игтб8еи8сћа1 '1еп 111 с1ег Ег21ећип§'8сћи1е по коме је Сајферт нзрадно чнтав предмет, Науку о раду, која је заузела у Дидактици оделито место. Кислинг и П .Фалц, ,1 ,ва ваљана немачка методичара саставиди упуство за предавање природних* наука као и Твихаузен такође али ио начелима Бајеровим.*) Далеко би нас одвело кад бисмо се упустили у детаљније разлагање овога у сваком погледу изврсног дела већ у место тога ми ћемо по СајФерту изложити план за посматрање и изучавање природе с-а гледишта културног рада човековог. Полазна тачка у посматрању природе по Бајеру, дакле, треба да је човек са својим материјалним аотребама, на супрот гледишту које смо раније аналисали по коме се видно истиче сазнање јединства нрироде у опште, разумевање закона јг чињеница, које у животу природе играју улогу. У осталом оба правца воде једном циљу. Увођење ученика у разумевање и изучавање природе са гледишта културних потреба заснива се такође на очигледности. Сајферт налази градива за ово изучавање

') Др. Ст. Окановић. Педагогика. 2 ) — МеЉосНзсћее НапсИтсћ &1г (1еп Пп1егпсћ(, т с1ег 5[а1иг§е8сШсћ(;е јп Уо1кзип(1 ћбћегеп Мас1сћеп8сћи1еп уоп 1)г. Аг. КивзНпд ипс1 Е. Р1'1аг. Вгаип8сћ\те1§. Вгићаз Уег1а§ 1890.