Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

261

још у првим разредима где се започиње са очигледном наставом, у којој су упдетене иросте Физичке науке, игре, кућна занпмања и т. д. Из посматрања лопте од гуме издиже се поступно: еластпчност, из пиљака: слободно падање тела, из клпзања трење и стрма равнина, и т. д. Наравно да се овде само претпоставља посматрање појава а никако строге деФиниције. Праву наставу он жедп да отпочне тек у 5, разреду нар. школе. А код нас би то могло да се настави у г.1авноме у грађанској школи или бар у IV раз. основ. школе. Ми ћемо нокушати да овде, по СајФерту, који је као што рекосмо нрви унео у Дидактику предмет Науку о раду изнесемо детаљнији план за израду ирограма којп би се по начелима Бајеровим могао разрађивати у нар. школи. Тако у IV раз. дошло би: Храњење. (Из позн. ир. поље и ливада). 0 нродаји и куповини хране. (Новад, мера, тежина, кантар). Средства за исхрану (у кратко) Жито и хлеб. (Воденица, нсциво). Кујнска со (као минерал, хемиски). Вода за пиће (хемиски). Вађење воде (физ .). Бунар; шмрк; нумпа; ваздушни притисак. ЈЈување. Судови за кување и кујнско посуђе. Прављење кујнског посуђа. (Хем. појави). Еварење јела и чување од кварења. Ускишњавање и трулеж. Одело. Материје за предиво. (Вуна, памук, лан, свила, из познав. природе). Преслица и вретено. Разбој. Бељење и бојадисање материја (Хлор, Азот, Анилиске боје). Шиваћа игла. Хаљине као средство за заштиту (Зрачење топлоте). Прање. (Сапун и сода, хемиски. Закони испаравања). Огледало. .V I раз. грађ. гиколе. Стан. Грађа. (Минералошки. Сажизање кречника). Разне полуге (Подупирач, обрамица). Чекрк. Витао. Теразије. Тежиште. Стрма равнина. Врсте тврдоће. Прерада дрвета. Секира. Код шлосера завртањ. Кућа некад и сад. Огрев. Грађа за гориво. (Камени угаљ: минералошки и геолошки, мрки угаљ, тресет. Дрво — хемиски). Палпдрвца (хемиски: ФОСФорна киселина. Произвођење ватре у стара времена. Трење, сочива за паљење, комнресија и т. д.). Сагоревање као хемиски процес. Пећ. Мерење топлоте у соби. Постајање собне топлоте. Зрачење. Кружење ваздуха. Осветљење. Градиво за осветљење. (Петролеум (минералошкп), свеће, грађа за исте: лој, стеарин и т. д. (добијање тога). Светиљка за петролеум. Узроци за што светиљка слабо гори? Кујнска светиљка. Сат. (Закони шеталице). У II години грађанске школе. Појави времена. Ваздух (хемиски). Притисак ваздуха. (Барометар, ветар). Водени талог. Мржњење и згушњавање. (Закони топлоте. Тачка мржњења). Муња и гром. (Електрицитет од трења). Појаве светлостп. Предмети велико потрошње. Угаљ (Понављање) Светлећи гас. Гвожђе (Минералошкп). Високе пећи. Сирово, ливено гвожђе, челик. Ливење. Каљење. Други корисни метали (Легуре: Прегдед) Парне махине. Машине у служби храњења (парни плуг, нарна воденица лросветпи глаоник, I књ. 2. св. 1901. 18