Prosvetni glasnik

270

приморја. Мапа у тексту нема, него је на крају додата само мапа целс Србије. Земљопис нод бр. 3. има мапе свих сливова, а од слика има само 4 слике владалаца из династије Обреновића. Маио су доста прегледне, а слике су лепе. Атлас нод бр. 4. има највише слика (42) и оне су већином лене. На крају су врло лепе слике свих сливова, а у почетку је мапа целе Србије на ко.јој су само реке и планине. Мапе сливова у овој књизи најлепше су, али је штета што нису дошле у текст, него на крај књиге. Као додатак овој књизи иду засебно одштампане мапе сливова, где су само планине штампаНе. Ово треба да је за то, да ђаци после сами уцртају реке и места. Овај додатак није од велике вредиости за ђаке, јер се они по овим мапама неће моћи лако оријентисати. Земљоиис по,1, бр. 5. има само 6 слика, те се пре може узети да је без слика, него да је сликама илустрован. Земљопис под бр. 6. има 30 слика, али су то _само људи и жене у народном оделу разних крајева у Србији. Како се у књизи не учи.само у оделу, него и о многим другим стварима, то је ова књига сувишеједнострано илустрована. Атлас под бр. 7. има 15 слика окружних вароши, 15 мапа округа, 6 мапа српских земаља, мапу Србије и Балканског Полуострва. Све је приличне израде. Из овога прегледа види се да ни једиа од ових књига, што се тиче илустровања, није обухватила све шта треба и како треба. Кад би сеиз свију одабрало и саставило оно гито је добро, тек би се саставила једна леиа целина. Што се тиче садржине, ако би со морала употребити ма која од ових 7 књига, онда би за III разред најбоља била она под бр. 3, а за IV разред иод бр. 5. Али ми смо у начелу противни да се у основној школи учи толико земљописне грађе и да се земљопис учи на такав начин. Ми смо у почетку рекли и разложили, да учење земљописа по сливовима нити је подесан, нити савремен начин учења, да данас бољи геограФИ не рачунају сливове као најбоље јединице и, што је најглавније: природа на земљи своје јединице, са одликама и особитостима, није наместила по сливовима, него различно; људи иак не узимају сливове као главне јединице него узимају иределе , негде око реке, негде око планине, негде око равиицо п т. д. Како ирирода и људи целине узимају, тако ми мислимо да зсмљопие у осн. школама треба изучавати. И ми, нисмо за то, да се узимају сами окрузи као целине, као што је пређе било; али нисмо ни за сливове, него нека српска деца у осн. школи уиознају пределе: Мачву, Крајпну, Подриње, Копаоник, Косово, Приморје српско и т. д. Не морају се ту узимати тачне границе (као што се до.сад узи-