Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ НЕКОЛИКО ФИЗИЧКИХ УСЛОБА ЗА 0БРА30ВАЊЕ ДЕЦЕ (ЧИТАНО НА ЗБОРУ СКОТСКИХ ПЕДАГОГА У ЕДИНБУРГУ) Преведено из РгасНса1 Геаскег за 1900. г. (СВРШБТАК) II Прво проматрање, на које ћу указати, и које је нажно за кдасиФиковање ученика по нормаллости, по изгдеду врло је просто. Пре него што би могли учпти једну групу деце као разред, ваља нам знати поуздано : да ди су им чудни органи нормадни, а нарочито органи слуха и вида. Рекох нормални ; ади та се реч једва и можс употребити. Ту би то ваљаДо да значи: какви би требали да су, иди еавршени. Ади ако би ми свој разред ограничиди само на. оне, који су у том погдеду нормадни, заиста би имали премаден разред. Можда ћете рећи да ,је то обична ствар; ади ће наставник убрзо то познати, чим отпочне шкодски рад. Одиста, он ће брзо наћи сдучајеве недостатка вида и учинити тпто је потребно, да се тому помогне. Ади је исто тако јасно да постоји читава поступност тих недостатака нОрмадног вида до сдучаја кад су потребне наочари. Наочари Су одиста потребне и тамо, где то не опажају ни ученик ни учитељ. Има сдучајева да дете годинама није нознадо да му је вид у недостатку, и кад су му, на срећу, наочари иоручени. дете као да се понова родило. А шта то значи за ученика? Он врши свој иосао, можда добро, и нико не сумња: да му вид није исправан. Ади кн>иге и друге потребе ученичке спремљене су за оне, који имају иравидан вид. Да би свој посао извршио сиромах ученик мора непрестано да напреже своје нерве, што он сматра као нешто без чега нема школскога рада, а то његово прекомерио напрезање нико не опажа. Једва да ми треба истидати како је опасно такво напрезање за дете, које расте; а то ,је опет мадо одступање од мога низа мисди. Ади ћете и то знати: да ће њему мање