Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

201

сви остади Факудтети, са чистолг фидософијом и научним исиитивањем у обдасти ирироде и историје тако, да је фидософски Факудтет управо једини иотиуно учени Факудтет. То се сме рећи и за ђаке и за учитеље, а најбоље се види то по томе, што тамо између фидософског Факудтета и академија по правиду има иерсонадне уније. И тиме се може протумачити то, што је фидософски Факудтет свакад највише утицао на идеје и виши духовни живот народа. Од познатих ведпких мисдидаца бидо их је у философском Факудтету бар тодико псто, кодпко н у свиМа остадим Факудтетима немачким. Фидодог н дингвист, историк и фидософ , математпчар и природњак, све то предаје своје науке тако, као да ће његови сдушаоци бити све сами проФесори, а не наставници, јер сваки проФесор фидософског Факудтета у Немачкој мисди, да његови ђаци треба да унесу у школу, у којој ће они бити учитељи, само науку и савестан рад. А како стоје у опште све, иа и средње, немачке шкоде према свима шкодама осталих народа, то је свима познато. Сви народи на свету, Енгдези као и Французи, Руси као п Талијани, Јапанци као п Америчани, завиде Немцима на тим школама, јер су школе њихове — велике, средње и основне више прославиле Немачку у свету, него њихови политички успеси, више него њихова државна организација, више него њихова књижевност и њихова војска. Лорд Розбери, прејемник Гледстонов у либералној странци у Енглеској је ту неки дан на једном банкету говорпо, да ће Енглеска у XX. веку имати да се бори са ова два велика такмаца: са Уједињеним Државама Америчким, које своје производе хоће да носе и изван граница својих и са немачком науком, и с тога је помињао, да је већ крајње време, да се и у Енгдеској школе поправе. А у једној својој студији о вишој настави у Француској каже Ј-ј<Л о томе ово: „Сви признају да Немачка има данас хегемонију без изузетка на свима пољима науке. И заиста тај се Факат не може оборити, да Немачка данас у науци више ствара нег^о цео свет скупа, и њезина моћ у томе може се лепо упоредити са моћи Енглеске на мору и у трговини. Можда је она још и већа". 1 ) И свему томе су узроци у гдавноме у организацији и духу немачких шкода. х ) Тако се у осталдм у Француској о немачким универзитетима мислидо и у почетку црошлога иека: »Сез ТЈшуегаИбз <1е Г АПетадпе рго1е81аг11е вегагеп!; реи4-е4ге епсоге 8ивсер1;11)1е8 с!е рег^есИоппетеп*. Ма18 1е11ез ^и' еНез аоп!;, п' ћез^опз ро1п!; а 1е сИге, е11е& оп4 аи-^езаиз с1е 1;ои(; се дие Г Еигоре е! 1е топЛе епИет о1Ггеп(; с1' т8Ши1;8 роиг 1' еп8е1§петеп1 Дез ћаи);е8 зсхепсез... Сек та^шП^иеа екаћИззетепб, дш сНвзбттеп!; е!; ргора§еп(; 1ев Јиппегез, (1ап8 ип рауа рпуе с1' ипе ^гаш!е сарНа1е ои еПез роиггагеп!; зе п5ишг еп &уег, 80П1; (1еуепи8, коијоигв еп ргорогМоп сго188ап1е, 1' оћје! <1е зотз е1; (1е 1а рго4есИоп (1ев ћоттез (1' Иа!, сећи (1е 1а &уеиг е! с!е 1а ргесШесМоп <1ез ргтсез. (Сћаг1е» (1е ТШегв, Соир-А'оеп виг 1е$ ТЈткегвгШ с1'А11етадпе, 1808.).