Prosvetni glasnik

202

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Правцем философског иепитивања пошди су за фидософсеим Факудтетом и остади Факудтети немачки. Историјско-нравној шкоди Савињијевој и иозитивно-правној шеоли Стадовој су у гдавноме врела у ВодФОву рационализму, Кантову критицизму и Хегелову апсолутном идеадизму, а садашње медицинске науке држе се и данас познатих Хииократових речи: ^ цтобд <р1,).6<7огрод куогНод лекар философ личп на Бога — ади их оне данас не тумаче онако, како су их цре иедесет година тумачиде. Данас није медицина дедуктивна наука, а с-ва ФилосоФија њезина је у позитивним Фактима природних наука и каузадној вези природних процеса. Исто је тако позитивна ФилосоФска школа јако утицала и на теологпју, јер наука и редигија нису с-упротне доктрине. Кад се на име чиста садржина јеванђеља одвоји од онога што је у цркви Формално; кад се речи религија и наука не узму у обичном, већ у најширем смислу; кад се уочи како су ведики народи свакад, на и у највећим социјадним и религиозним пертурбацијама чували култус јеванђелских истина као светињу; кад се зна да су баш највећи природњаци, Њутн') и Дарвин, биди уједно и најиобожнији људи; кад се не смеће с ума да ведика дела ФилосоФа нису толиео плод њихова ума, колиео последица онога правца, који је у тај ум утиснут једним нарочито јако развијеним религиозним духом — онда, мислим, смем тврдити, да се наука и редигија у истину упоредо развијају,- да у истину ио крајњим тежњама својим упоредо иду. „Једино прави научник, вели Спенсер, зна, колико васеленска моћ, чије су маниФестације Природа, Живот, Мисао стоји не само изнад људског знања, него и изнад сваве концепције људске". Тај философски дух у иснитивању науке јесте уираво она тајна сида, која и у тегобама обнчног жпвота расиаљује у правника, лекара, свештеника и државника огањ идеализма; сида која ниЕоме не да, да своју срећу ствара на штету својих ближњих; сила која свакога гони, да само у срећи целога друштва види и своју срећу... Тако се науком јача морал и у томе има такођер додира између науке н религије. Универзи'1'бти кембрички и оксФордсви дају својим најбољим ученицима, чим сврше школу, ведике стипендије. Они те стипендије пмају но неколико година, путују куд хоће, уче што хоће, ') На гробу Њутнову у Вестшшстерској цркви у Дондону стоји овај натиис: »Н. 8. Е. Јзаасиб Ке\И;о1Ш8, еднез агггаЈиз, апиш VI ргоре (1тпа р1апе!агит то1и8 Пи'игаз, соте4агит зетНав, осеаш^ие аез4ив, зиа таЉе81 1'асет ргае&геп^е, рптиз <1етопз1;гауН. Кас110гит 1исјз (ИазгтИНисИпез, со1огитдие тс1е пазсегДтт ргоргчеШез, ^иаз пето ап4е уе1 зизр1са(;и8 ега!;, рег\ т е811§ауН. Ка4игае, апИдиНаМз, 8. зспр1игае зе(1и1из, за^ах, ПЈиз т(;егрге8 Пе1 о. т. та1е84а{ет ])ћИо8ор1]1а арегиН, еуаидеШ зшфНсНаЈет топћиз ехргеззИ. 811)1 §та1;и1еп1иг тог1а1ез 1а1е 1ап1итф1е ех(;Ш88(! 1ттаи1 ^епепз Јесиз^. Ха1из е1с.