Prosvetni glasnik

226

а нарочито у основној настави, постигла такве успехе да се с правом може убрајати у ред најпросвећенијих народа у Европи. Да видимо најпре какви су ти услеси, па ћемо за њим прећи на основне школе у Хагу и њихово уређење. II Законима се, у опште говорећи, регудисавају на извесан начин ствари односи који су V дано време носдедица цедокупнога. ранијега развитка, те због хога и закони који се доносе о шкодама морају да се подешавају према свима приликама које су од утицаја на правац и на карактер народнога образовања. Холандија је, као што показасмо, земља која је кроз цео средњи век бида јако на ударцу, изложена свима борбама које су вођене у то доба у средњој Европи. А реФормациони је покрет, баш усдед јаче развијености Ходанђана, нашао још од првих му почетака најодушевљеније пристадице у Ходандији. Религиозне борбе којима је ознаменовано ново доба нигде нису вођене с таком жустрином, нити су игде праћене с толико жртава као у Холандији. Природноје да су оне биле од утицаја не само на Формирање народног карактера и расположења, него су оставиле видних трагова и у установама и у свима унутрашњим односима. Холанђани су царод врло трезвен и побожан, али, у погледу вере, подељен на протестанте ко.јп чине већину и католике који су у мањини.*) КонФесионалне општине, би«10 протестантске било католичке, толико су богате да могу саме о свом трошку издржавати основне школе у којима се поставља и основ за Формирање религиозних погледа будућих грађана. А како је и једнима и другима много стало до тога да обезбеде себи, преко пастве, иовољан положај у држави, суревњиво бране од старине задобивена права да могу одржавати своје конФесионалне основне школе. Тим њиховим тежњама на супрот истичу се тежње људи либералнијих начела који би ради били видети да држава у интересу целине и јединства, узме на себе све старање о основним школама и да програме у њима одређује према својим потребама. Из супротности ових тежња развила се борба која се води кроз сву новију парламентарну историју и којој је резултат: да је држава проширивала мало по мало круг својих ирава да води сама бригу о основним школама. Разуме се да ова борба, бар како је вођена у прошлом веку, није била од штете него од користи по опште резултате народног образовања.. Суревњнвост је изазвала надметање и у трошковима и у уређењу н у настави, и онда је природно што су постигнути резултати такви, да Холанђани могу бити њима потпуно задовољни, и ако све до прошле године законом није била обезбеђеиа обавезна основна настава.

*) Холандија, иа нростору од 33.000 ккм. има 4,800.000 стаиовника, од којих су 60°/ о претестанти, 35 6°| 0 католици, 2°| 0 Евреји. У колонијама има на 2 милиона кв. км. 33,400.000 становника.