Prosvetni glasnik

238

ПРОСВБТНИ Г.1АСНИК

металномо методу. То је у исто време отвор, кроз који теорије узимају на себе Форму научну заоденув се математичким обликом, и кроз који улазе у науку. да као ленљиви слој свежу разбацане истине из разних домена физичжих. Продукат је оваког начина испитиваља прокламовање јединства и везе између свих појава физичких . Сва је само разноликост у Форми, на крају је све одре|ено, извесно, карактеристично материјално кретање. Светлост прелази у топлоту, електрицитет, магнетизам, материјално кретан>е, хемвгјске процесе и обратно. Ово су експериментална Факта. Принцин консервације енергије, на који ћемо доћи, спаја све појаве и вериФиковаае његове егзистенције најбољи је доказ тачности теоријских испитпвања. У којој појави при тумачењу, не може изаћп на видик, у односу и.змеђу узрока и дејства, .споменути ириицип, доказ је да смо погрешили, где је пак он експенован знак је да смо на правом путу у објашњавању. Веза је између свих теорија и закона еластичности, као примене на објашњавање физичких појава механичким узроком, разграњавање принцина консервапи.је енергије. Теорија еластичиости налази примене у општој теорији таласања, која. .је увод и подлога за тумачење свих физичких појава. Изменом само природе средине, задржавајући законе, нриступамо тумачењима звука, светлости, топлоте и електро - магнетских појава. За звучне се таласе узима обична мерљива материјална средина а за друге етарска (импопдерабилија). Теориска открића на овоме пољу нрескачем и од свију, као најеклантније откриће овог јединства између свих појава физичких нека је овде напомепа Фонографа (Едисон) што је слипчан са Фотографијом код светлости и дело је прошлога века. Од експерименталних теоријских радова из звука нека су споменути радови из теорије. музике органа говора и чула слуха. (Хелмхолц, Блазерна и др.). Тоилота. У прошломе је веку утврђен однос између механичка рада и топлоте. Још је Аристотело знао да између рада и топдоте постоји однос и да је топлота извесна врста кретања. То што је вековима познато било, јер сваки зна да се кретањем може добити тонлота. постало је научна истина у XIX веку. Велим научна истина, јер је утврђено на колико јединица механичког рада долази одређени број топлотиих једнница. Ову .је појаву открио Мајер (1842) и ма да су раније С. Карно (1824) и Сегвек (8е,цшп) 1839. били близу ње. На утврђивању овога односа (425 килограмо-метра за једну калорију) радили су Џул, Колдинг, Томсон, РумФорд, Ранкин и други. Полазећи од једначине рада и топлоте, што је познато под именом првога .закона топлотног долази се ни Карнотов кружни процес, којим се долази до другога закона, (правила) да је промена топлотна тела на сталној температури сразмерна са њо.ч. Овај је други став назвао Клаузијус ентропијом. Клаузијус (1850) је засновао механичку теорију топлоте за тумачење топлотних појава.