Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

23!)

Бажна су Мелонијева открића закона зрачне тондоте чимејеутврђеиа веза између светдости и тоилоте. Пре ироналаска закона механичке тсорије топдоте нронађена је иримена паре у индустрији, што заслужује спомена, јер пара са едектридитетом у примени карактеришу прошди век и издвајају га од остадих. Ват и Стеаенсон са Волтом отварају прошло столеће. Мајеров проналазак је био од ведиког значаја применом својом не само у физици већ у свима осталим природним па чак и друштвеним (социјалним-економским) наукама, Од значаја је примена његова у хемији, физиологији , биологији ит.д. За примену, популарисање и разграњивање овога приндипа од најзнач,ајнијих је Хелмхолц, тако да је његово име тесно свезано са принцнпом живе силе (енергије) и механичког рада, који је општији облик од Мајеровог принципа, ко.ји се односи само на топлотне појаве. Оволико о радовима теоријским из топлоте у прошломе столећу. Скрећем пажњу да су у принципима то од најзнаменитијих открића што их је до сада било у науци. Уиошењсм новога појма о односу рада нрема топлоти и обратво сва сву објашњавања старија понаигања тела разних агрегатних стања према топлоти и релативно хладноћи, добили тумачење засновано на механичким принципима топлоте. Појам епециФичне топлоте и његова тачна одредба дело је прошлога века. Однос рада механичког на савлађивање молекуларних сила и спољњег отпора везан са температуром тела и топлотом, (екавалентном са радом), која се троши на прелажење из једног у друго агрегатно стање (латентна топлота) даје нова гледишта на топлотне појаве. Закони термијски, које летимички напоменусмо, а. који се, понављам, примењују на све појаве топлотне, пренети су из Физике на хемију и у њој је теорија топлотна заузела место паралелио атомској теорији (Освалд). Математичка јс анализа ушла. као метод за интерпретовања хемијских процеса и то преко механичке теорије топлотне. Овде заслужују помена емпирички радови: Гејлисика, Авогадра, Дилонга-Петита, Мендељева, Раул Пиктета и др. Карактеристике су њихових радова у тражењу веза између атомске теорије и теорије топлоте. Таки је емпирички закон : сталност између производа из специФичне топлоте и атомске тежиие чврстих тела (производ је близу 6.25). Исти је .број атома и молекила у сталној запремини. Одредба елемента по скали из атомске тежине и сиецифичне топлоте и др. Однос између специФичке топ.ште и атомске тежине гасовитих тела даје, да је нроизвод из притиска и запремина једнак са живе силе прогресивног кретања молекилариог (Клаузијус). Однос између снециФИЧне топлоте при сталној запремини и сталноме притиску је константан број и износи 5 / 3 - (Клаузнјус, Болцман, Максвел, Најман и др.). Овде до.аази и закон Џулов, приближан, да прости гаеоии, кад не са-