Prosvetni glasnik

240

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

вдађују снољашњи рад не иоказују термијске иојаве. Сви ови закони дају нам могућности да изближе уђемо у природу модекида. и њихових саставних дедова атома, и чине понајважнија открића из праве модекидарне Физике, што је такође дело прошдога века. Као што се проучавањем воде дошдо до важних топдотних закона тако је исто ваздух дао могућности да се открију особине гасовитих теда. У прошлом веку су особине гасовитих и парних теда проучене у највећим детаљима, нарочито је томе новод био и раније споменуто откриће уиотребе паре водене као моторне сиде. Важна су открића још и надажење начина и могућности да се нрелази из једног у друго агрегатно стање мењањем температуре и нритиска. Данас смо у стању претворити готово све гасове у чврста теда, као и обратно. Спомена ради заслужује вештачко добијање леда и чврстог ваздуха, не само на принципу хемијских процеса, игто .је и ранпје нознато било, већ на принципу разхлаћивања и згушњавања ваздуха, гасова (./1инде 1897.). Томе је слично и добијање ведиких тондота, које надазе примене у металургији и у опште у техАодогији. Физичке справе за одредбу температуре, раније познате, термометри нојачане су разновсним још другим начинима којима смо у стању мерити високе и ниске темнературе. Теорија механичка, специФичка топлотаи др. даје нам могућности да из извесних података експерименталних дођемо до одредбе оних темнература, које се директно мерити не могу. Скала је спуштена од обичне до апсодутне нуде (273°) а дигнута преко 100° много више (3500° Виод). ' Поред споменутих наука, које су се посдужиде напрецима у топлоти напомињем метеорологију, која је готово сва нродукат прошлога столећа. Та наука, чије су практичне користи од неоспорног значаја, нема одвојених својих закона, она се може сматрати као део Физике. Метеорологија п није могда раније постати, но што се је Физика развила, и то не пре но што су закони термијски откривени били. 0 њој овде не може бити речи .јер се о њој засебно мора писати, у доста је што смо напоменуди, да она детаљно примењује нађене основе и законе Физичке на тумачење појава, које се на нашој земљи и њеној атмосФери збивају. Еад је реч о метеорологији напомињем да су на њено развиће упдивисала открића у партији из едектрицитета и магнетизма, које су појаве у тако тесној вези са метеородошким. Овде је месго да се спомену радови на изворима топлоте. Извори су топлотни: хемијски и аизички процеси, механичке природе а главни нзвор, што највише доприноси одржавању топдоте земске и животу на њој .јесте сунце. Нрирода је сунчане тондОте нриписивана такође разним узроцима: хемијским нроцесима, који се на сунцу дешавају и чега је продукат осдобођавање ведике количине топлоте; паду метеора, ко.ји ме-