Prosvetni glasnik

484 иросветни гллсник

муком науче за девет година. — II као зашто не би то бидо тако ? Многи су убеђени да.се за мало времена и труда да постићи све оно што гимназијска рутина учи за девет година. Искуство је показало да се један матурант да Фабриковати, ио потребн, за неколико месеци. Дирни веди ,Мисдим, да ако се почне доцније са класичним језицима, после соллднеосновне наставе, у петнаестој години на пример, да ће се учитн брзо и солидно. Што доцније, тим боље". — Еласичарн отворили су на тоборбу на смрт и живот. „Сваки пут кад се одгризло по штогод од кдасичних студија, веле они, тврдило се да ће све дивно поћи. Ово нова доброчинство, које се састоји, да му се одузму три-четири године учења само је једна иронија кише. Држимо се здравог разума: П1то раније тим ооље. Међутим да ли се не би могло, без сужавања програма ни времена, да се студија класичних језика остави за „извесну елиту" ? — Последње средство за спасење класичне наставе, које су измислили духовити педагози било је то да се њој одузме сувишна клијентела и тиме ослободи од „мртвог терета". Оно је уведено у нраксу и његове су се последице показале. Доиста класична настава престала је бити оно што је одавно била ; једина Форма средње наставе. То се догодило на два начина: 1. створиле су се нове Форме средње наставе, паралелне класичној настави; 2. усвојена су гранања на старом стаблу, а на разним висинама главне наставе. Нови паралелни облици средње наставе постали су овако. Многи родитељи не могу дати своју децу да уче девет година, а да ништа не привреде, али би их радо издржавали четири-пет година. У Француској министар Ђигиу (1865) створи школе за њихову употребу. Он .је тачно нојмио, „да сс општа култура може извршИти без помоћи грчког и латинског за пет-шест година", али погрешно је схватио „да се оваква средња настава може помирити са наставом која спрема за индустријске, трговачке и агриколне проФесије". Ова је идеја нејасна и брка практичне школе са средњим, ма да она налази хвале код „утилитаријанаца - . Такве школе добише у Француској име т Есо1е зресга1е " а у Немачкој ,Веа18ски1еп ". — Класичари не гледаху радо на овај први напад на њихов историски монспол. Но, сматрајући те школе као безопасне, допустише им презриву толеранцију. Битка се отвори кад ова скраћена средња настава хтеде да изађе из понижене и нотчињене улоге и да доспе на висину класичне наставе. Ова, амбиција —- тако природна — беше потиомогнута толиким околностима и лицима. Многи коализовани интереси допринеше те је течај учења девет година у Веа1дутпазгеп и у ОЈ)еггеа18сћи1еп као и у класичним гимназијама. У Француској Епзегдпетет тоЛегпе само је годину дана краће од класичног: али се већ симетрије ради говори о продужењу