Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 485

»модерне" наставе за једну годину. Тако се обе наставе налазе у директној конкурендији. Режим „Утракизма" заменио је режим „монопода". У нападима класичара за средњу модерну наставу има истине и заблуде. — Истине у то.шко што је нова настава постала споразумом међу људима и интересима чији су циљеви биди раздични, и од којих већина није имала одређене, јасне идеје. Има заблуда јер н најчеститији људи у ватри подемике затварају очи пред очевидношћу. Заблуда је тврдити да је свака настава која не почива на основи старог хуманизма неминовно нижа. Овде навођење ауторитета такође ншпта не помаже. Они који се боје од наваде „модерних" веде да треба свима средствима одбранити сдободна занимања „од инвазије, медиокритета, ограничених духова, ути.штарних савести". Срећом приступ права и медицинс допуштен је само „класичарима" и с тога зацедо и нема гдупака и ограничених духова међу лекарима и иравницима. Иотребно је са највећом енергијом бранити ове посдедње иозиције противу наваде варварства и вудгарности. - Ето до кога система засдепљености и неправде додази препирка. 0 овоме питању „природне" надмоћности кдасичара над модернима проливено је много мастида узадуд. — Истина је да матуранти модерне наставе личе јако на матуранте кдасичне наставе. Можда има више мдадића мало грубљих, мало везанијих међу „модерним". Узрок није до наставе, То долази отуда што се „модерни" рекрутују у оним сдојевима друштвеним који нису арисгократски и угдађеки, којима припадају скоро сви ученици „кдасичне наставе". Већина „модерних" остади су без ваљаног домаћег васнитања; у њиховом добу, највештији нанори не надокнађују то. Ади за то они показују вшпе снонтанаитета, искрености, свежине и куражи за рад која депо стоји простим људима. Класичари имају више гипкости: ади су површнији, дакши: они имају мане своје средине. Кад какав сељачић оде у семинар он дичи на „модерне", а синови из добрих кућа у модерним шкодама личе на кдасичара. Додајем да су оба испита и наставе подједнако тешки, и да добри кандидати с једне и друге стране потпуно вреде једни других. Значи шадити се, кад неко говори о надмоћности једних студија, па тражи да им се дадну извесне привилегије. Оне привилегије које још има у Француској и Немачкој кдасична сведоџба, само су вештачки начин „одбране" грчко-датинског. За то онет не треба ићи тако далеко, на рећи да „једино та државна протекција одржава у животу грчко-датинску наставу". Кад се све наставе изједначе, невидљиве сиде традиције и снобизма одржаће још за дуго кдасичну наставу. Конкуренције боје се само они кдасици који су слаби вером. Поверење оних који истински верују непокодебано је. Они први траже, да ОбеггеаЈзскиЊеп и ВеаЛдугппавгеп буду стављене на исту ногу са класичним гимназијама, јер држе да ће победа посдедњих бити јасна потврда врдина које деже у старом хуманизму.