Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

587

ФОТОЖЕТРИЈА ВАО МЕТОДА ЗА ИСПИТИВАЊЕ ПРИРОДЕ НЕБЕСНИХ ТЕЛА Проф. Ј. МИХАИЛОВИЋ (СВРШЕТАК) IV. Примена ових резулгата на закључке о физичкој ирироди небеених тела. Познате величине адбеда за извесан број земаљских материја, могу се упоређивати са одговарајућим вредностима, које су иађеие за разна небесна теда. У вези са још другим подацима, може се у неколлко већ приступити расуђивању о физичкој природи тих небесних теда. Али морамо још одмах наиоменути, да закључди, који се оснивају једино на Фотометријским подацима, у опште нису тако поуздани и врдо је тешко изводити их правилне. Ми ћемо у сдедећем, поред некодиких утврђених закључака, износити нарочито и разна мишљења појединих аутора по овој ствари, а поглавито пак Г 2о11пег-а. Месец наше Земље. Рекли смо већ. да право адбедо његово износи 0,173. Кад га сравнимо са адбедима осталих небесних теда, видимо, да је оно једно од најмаљих, а између адбеда земаљских материја, подудара се готово са албедом аргидошиста и пешчара. Из списка пак адбеда за неке од тих материја, може се од прилике видети, да је рефдексиона моћ бедих теда знатно већа од те моћи код тамних иди црних теда. Према свему овоме изилази: да су најсјај.нија места Шесечеве иовргиине састављена од белих, а тамнија од сивих или црних матеџџја. Природно је, да ће овакав закључак важити само онда, ако предпоставимо, да је и Месечева површина састављена од оваких материја, какве се находе и на нашој Земљи. Сада нам се и нехотично намеће питање о самој природи те „беле материје." Размишљајући о томе Вопс1 је дошао до закључка, да ти најсјајнији предеди Месечеви морају бити састављени од неких кристаластих материја. Ако би на нашој Земљи потражи/ш такве пределе — покривене бедом, кристаластом материјом — онда би их за цедо нашли у гдечерским масама наших високих пданина и ведиким снежним пољима, која се зими тако пространо шире. „Оваки предеди наше Земље — веди 2о11пег — изгдедали би каквом посматрачу са Месечеве површине онако исто, као што нама изгдедају та најсјајнија његова места, када се, наравно, апстракује од утицаја наше атмосФере." Истина је и то, да има још много других теда, која би могда задовољити ове усдове; ади ипак неки аутори држе, да су снежне и ледене придике најподесније, јамачно с тога, да би доказали неку анадогију између Месеца и Земље.