Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

593

Да је и Сатурн тамнији по ободу, него око средине, као и Јупитер доказао је ГбгвЈег, а готово у исто време и 2611пег. Исти аутори константовади су и то: да је сенка прстенова на кугли планетиној увек знатно сјајнија од сенке, коју сама кугла баца на прстен. Исту појаву доказали су и други посматрачи. Онтичко адбедо Сатурново (0,49в) је сразмерио доста велико. Оно се подудара са адбедом потпуно сјајних земаљских материја. Према експериментима АУаггеп <1е 1а Иие-а хемнско албедо Сатурново изгледа да је веома ведико, готово као и код Јупитера. Обична боја љегове светлости је црвенкаста. Према колориметриским одредбама 2611иег-овим изведено је, да је Сатурп онаке боје, какве је сада звезда Арктурус. Ну та једнакост боја не опажа се лако, због разлике у интензитету њихових светлости, те се увек Арктурус сматра да је више црвен. Из спектроскопије се зна да је природа Сатурнове светлости индентична са Јупитеровом. Шта сад изводимо из ових података? Видимо да између Јупитера и Сатурна има тако велике аналогије, да морамо закључити и на аналоги физички састав њихов. 2б11пег претпоставља, да се обе ове иланете још находе у арилично усијаном (\бар црвеном") стапу; да услед овако високе темиературе вероватно јоги зраче и извесну количину своје властите светлости и топлоте. Да ова њихова властита светлост мора бити веома мала, закључено је из потпуног помрачавања Јупитерових сателита, као и из тамне сенке Сатурнове кугле на своме прстену. До коначнога решења овога питања, имају се извршити још неколика тачнија мерења и посматрања. Што се пак тиче физичког састава Сатурновог прстена, ми смо кећ нешто рекли у првоме одељку овог написа. Тамо смо исказали и највероватније мишљење, да ће он бити састављен од чврстих честица. Било .је мишљење, да је он гасовит, па и таквих, који му приписиваху течно стање. За ову течност 2о11пег је био склон узети, да је то вода. На основу ове поставке, он објашњава оно ширење прстена ка кугли Сатурновој, где „Флор прстен" сматра као неки слој магле, као знак, да се у њему температура повисила изнад тачке кондензације; јер је ближи кугли, те се и температурни утицај њен могао јасније огледати. „Можда ће будуће генерације бити тако срећне — вели 2611пег — да својим очима посматрају интересантан призор, када ће се унутрашњи обод прстена додиривати са самом Сатурновом куглом." Ну ми смо видели, да не постоји ни то ширење прстена ка кугли, нити пак да је он теченог агрегатног стања. Тако мора отпасти и ова поставка. С погледом на веће одстојање Сатурново од Сунца и на мању масу његову, него ли што је све то код Јупитера, могло би се закључити: да је Сатурн стуиио веК у један даљи стадијум хлађења од Јуиитера. Из овог закључка могле би се канда објаснити и оне разлике у боји и величини албеда, које смо поменули код њих. просветни гласник, I књ., св. 5. 1901. 41