Prosvetni glasnik

592

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Кад би индентиФиковали адбедо ових планетоида са албедом Марса, онда би се ови пречници (Б) уман>ил.и скоро за Свакако су и прио видни пречниди њиховн (с!) тако мали, да се највише код Цереса, Весте и Паласа могу извршити директна мерења, па и то само помоћу највећих инструмената и при најпогоднијим условима. Јупитер. По периФерији је тамнији од дентралних партија својих. Код аега је константовано знатно одступање од средње сјајности. Има мишљења, која тумаче, да те промене стоје на извесан начин у вези са ротацијом саме планете; али је то могуће објаснити и помоћу нарочитих прилика, које се збивају на његовој површини. Ово друго је вероватније. Да би се добили поузданији закључци о овој ствари, ваљало би у краћим интервалима времена извршити што тачнија посматрања и мереаа. — Оптичко албедо му је једно од највећих међу планетама (0,в2з). Када се ово упореди са албедима земаљских материја, Јупитер се мора рачунати у бела тела. Хемиско албедо му је такође врло велико, на коју смо особину указали на стр. 276. Светлост му је жућкасте боје. За властиту светлост његову нема поузданих разлога. Јуиитерови сателити. Први, најближи сателит његов пронађен је скоро, те с тога још није ни испитиван по овој методи. Други, по даљини (Јо) „најсјајнији је и готово у том погледу надвншу.је четвртога (Ганимеда), који је и највећи. Његова жућкаста, блага светлост, потпуно је једнака са светлошћу најсјајнијих партија Јупитерове кугле." Трећи (Европа) је обично „сјајнији од петога (Калисто), а но некад је сјајан као и други и четврти." Четврти пратилац (Ганимед) највећи је и у опште најсјајнији. „Он је често пута сјајан као други, а дешава се — истина не тако често — да је и тамнији од њега. Боја му је обично жута." Пети пратилац (Калисто) је најдаљи од планете, „одликује се од осталнх сателита Јупитерових својом, нешто загаситијом, илавичастосивом бојом. Због тога обично и изгледа, као да је најслабијег интензитета, ма да по величини својој само за нешто мало уступа четвртом.. Ну по некад му сјајност толико порасте, да се равна са осталим сателитима — својим суседима. Сатурн. Због прстена његовог и сјајност му је доста компдицирана. Код њега су опажене доста јаке промене сјајности у току извесног броја узастопних година. Оне пак зависе од различитог положаја прстенове равни према линији Сатурн-Земља. Кад је прстен најшири (т.ј. кад се најјасније види), планета у средњој опозицији сија нешто јаче од. Арктуруса, а спушта се до сјајности Алдебарана, кад се прстен не види. 6. Ми11ег одредио му је ведичину 0 ,88 у средњој опозицији, Из четрнаест својих посматрања (1862—1865) 2611пег је одредио за исти подожај величину 0 ,95, а 8ек1е1 (1857—1858) одредио величину 097 + 0 ,о2.