Prosvetni glasnik

41*

НАУКА И НАСТАВА

595

ских ратова, верских трзавида, несигурности и несталности у сваком погледу, било је врло погодно да истакне у прве редове људе, који би у редовним приликама живеди и умрди као обични грађани. Један од тих људи, које су прилике истакле и избацил.е на површину био је и Флорентинац РМИрриз Ле 8со1агИиз, доцније по женином имању назван Ргро (1е Огога, или обично Ргро 8рапо, без сумње Филии Маџарин наших народних иесама. Већ посдедњих година XIV века био се Пипо истакао у служби Оигисмундовој; поверење његово је утврдио у борбама које су великаши против њега водили и у време рада Владислава Напуљског да задобије Угарску. Његово енергично држање и рад за Сигисмунда прибавио му је његово признање и наклоност. Од тога времена растао је стално и непрекидно углед и утицај Пипов на угарском двору. Он је употребљаван у многим важним дипломатским мисијама: да сондира на италијанским дворовима Ј ) терен за планове Сигисмундове, да преговара за мир са млетачком републиком и т. д. Као Сошез Сашегагиш Ке§аПшп ЗаИб и управник рудника имао је јака утицаја на Финанцијалну политику, као члан Савета водио је често главну реч у питањима спољне политике а као господар великих спахилука могао је утицати на развитак национално - економних прилика. Али се ипак највише истакао као војсковођа и стратег. У борби Сигисмундовој са млетачком републиком имао је он неко време врховну команду; био је и у хуситским ратовима. Међутим главан његов рад на томе пољу ипак је био на јужним границама угарским: у Босни и на Дунаву у многим ратовима против Турака... После косовске битке била је Србија толико ослабљена, да није више могла сама водити борбу против Турака. Српски државници морали су или гравитирати Турцима, ако су били уверени да њихова власт на Балкану није привремена и пролазна, или ослањајући се на Запад^ у првом реду на Угарску, радити енергично на протеривању Турака из Европе. Познато је, да је деспот Стеван Л.азаревић овај други пут изабрао; главан принцип његове политике био је: наслањање на Угарску. Тај принцип, и ако је често насилно спречавана његова примена, ипак је главно обележје његове политике. Борба за тај принцип и за таку политику доводила је Деспота Стевана често у врло критичан положај; али он од својих принцина |није попуштао, уверен да је то једини добар пут. Наслањање Деспотово на Угарску било је срество, а главан циљ његове политике био је: сузбијање Турака. У томе раду он се на истоме пољу сретао са свима онима који су радили против најезде турске. А борба

1 ) У јуну 1410 био је у свом родном месту. У сенату Флорентинском било је тада жестоке дебате око питања, да ли треба Пипа званично дочекати. При гласаљу је прошао предлог за.званичан дочек.