Prosvetni glasnik

596

ПРОСВЕТНИ глдоник

против Турака била је већ у то доба идеја, која је имала својих преставника. Један од главних њених преставника у почетку њенога живота био је Пиио Саано, претходник Сибињанина Јанка. Као један од првих преставника те идеје и као сарадник Деспота Стевана на томе лосду Пипо заузима доста знатно место. Радом својим на томе пољу засдужио је да се помене и у српској историји...

Извора за живот Пипов има доста. 0 њему се писадо особито у његову родном месту: лока.ши патриотизам постицао је Флорентинце да се чешће сећају свога саграђанина, који се прославио у.туђини. Већ у XV веку, по свој прилици један од савременика 2 ) Пипових написао је његову кратку биограхију: УИа сИ Меаег РћШрро &сћо1аг (Издана у Агсћшо з1ог1со ИаИапо 0831а" гассоНа сИ ореге е ДоситепИ Ппога те<1Ш о сИтеииИ гапзвти гЈ8§иагс1ах1П 1а 81ог1а с1' ИаПа. Тото IV. ]Ј1геи2е 1843. Стр. 151—162). Друга биографија Пипова написана је наскоро затим. Писац њен је Јасоро Роддго, чији је отац по сведоџби трећега биограФа Пипова познао се са Пином на Косничком Сабору. Ова биографија је писана латински; издана је у итадијанском преводу у поменутом зборнику (Стр. 163 до 184: УНа сП Меззег ГШрро Зсо1ап сН1асНпо НогепИио. Сотро81а е 1'аНа (1а Јасоро сП Меззег Р10 е сИ 1аНиа т НогепИпа 4гас1оНа с1а ВазИапо РогИјп). Трећи, најопшириији и најкитњастији Пипов биограФ је Вотетсо ШеПгт. Он је по свој прилнци 1568 г. написао (посвета је датирана 28 Фебруара 1569) и 1570 штампао књижицу од 71 странице: УИа <П ГШрро 8со1ап, то1«агтеп1е сШата!о Р1рро 8рапо. 8спНа с1а Вотешсо МеШш. 1п Иогепга. Друго издање штампано је 1606 г. У овом издању у додатку штампано је неколико повеља, које се тичу Пипа. У поменутом тому Агсћшо 81ог1со ИаИапо штампао је, као додатак и коментар биографијама Пиповим, (т. Сапевјгтг расправу: И18сог80 зорга а1сипе гекаот с1е11а КерићћИса Иогепбпа со1 Ке <!' Нип§ћег1а е соп 1чНрро 8со1ап (Стр. 185—213). У прилозима за ту расправу (БосшпеиИ. Стр. 215—232) издао је СапевМш савремене извештаје и акта, која се дотичу Пипа 3 ).

2 ) Писац прича (стр. 158), да му је много података дао Тогепго Виоп(1е1топ(;1, који се мпого годипа бавио у крајевима, где је Пипо живио. Колико је писац ипак мало знао геограФију види се из његова причааа да Турци х Т1теп1е апсога МЈп1опе, 1ого Лисе' 5 из страха од Пипа нису прелазили Дунав и упадали у Албанију и Угарску; 3 ) Поговор за ове биограФије написао је ТР. РоТтогг (Стр. 119—127). Он напомиње, да му је Томазео говорио, да реч 8раио стоји у вези са репи жупан. Б. МеШш прича, да је Пипо добио јТИо1о (И 8рапо, сће т Нпдиа ТЈп^агевса 81§пШса дие11о сће ле1Г ПаПапа Соп4е 4 (Стр. 27).