Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА 599

Кад је странка Владислава Напуљског устала против Сигисмунда 23 ), Вдадислав дошао у Задар 24 ) и његове иристадице енергично позивале на буну у Угарској 2б ), био је Пипо један од најагилнијих пристадида Сигпсмундових. Заслуге његове у томе рату истиче Сигисмунд у већ поменутој повељи од 1406 г., причајући како је многа властеда одступила од н.ега и пристала уз Владислава Напуљског а „Сотее РЈро тен1;ет зиат а<1 Т1ат (1ш<*епз гесШтИшб, 1гатИ;ет јизНсе пшш1ап<1о, С1ап1аИ пов1ге тт1о1а1)Ш виНиИиз ШеИ1а1е МеИ881те асШегепс1о ргепот1паИ8 етиНз пов1п8 е1 геђеШђиз 1ат ттИ1ег ^ап^ие МеШег 8е орропеге 81ис1и11, и1 111 питего Н(1е1тт е1 јиб1огит, дшћиб Вех ро1огит аДтегзиз ћоз1еб 1гштрћиш 1аг§11иг, таш1ез1е ев1 туеп1и8." 2в ) Још подробније истиче Сигисмз-нд засдуге Пипове у борби против Владислава у једној повељи од 1407 г. Ту се прича како је Пипо „циатциат рег рге!а1о8 поз1го8 ети1оз е! геће11еб (Итег818 тошИз а1цие сИтегвагит рготос1опит 1отеге1иг ћ1ап(ИтепИз, " ипак крај свих опасности за себе остао веран Сигисмунду и „111 са81гив1 ЛУе8рпт1еп8е зе гесерИ" одакде је војевао против устаника. 2 ') Услугама својим за време ведикашког устанка и за време борбе против Владислава, задобио је Пипо још у већој мери накдоност и поверење Сигисмундово. Пнтриге његових непријатеља и противника, о којима тодико причају његови биограФи, нису му могде нашкодити: Сигисмунд је имао неограничено поверење у њемт и он је непрестано напредовао у звању, почастима и имању. Од тога времена, посде борбе против Вдадисдава, заузет је Пипо ратовањем на југу у Восни и против Турака. 28 ) У једној повељи од 1407 г. набраја Сигисмунз, „ аИдиа ех 1рзш8 Н(1еНћиз зегт1С1Јз е1 т1г1иоз1з §езИз," па прича како је Пипо, док су нападајима „Тигсогит е1 аИагит регМагит пас1опит, пес поп Ра1егтогит Вогпепзтт а раг1е Ве§т Вогпе, сопПша Ве§ногит по81гогит е! етз тсо1е рег сгећгаз 1пта810пе8, шсеп(Иа, ћотшит ш1егетс1опе8 е1 111 т§ит (1е1ез1ап(1е зегтНиИб аћ(1исс1опез"

^ 3 ) Ј. Кас1от6, 1 )ег ОговатојуоЛе уоп Возшеп 8аш1а1ј Нгатб КоааСа у А гс М у 1иг 81ау. РћИ. 19 (1897) 395—7 ; А. Нићег, 1. с. 364; Г. Кгопее, 1. с. 214. Ч) 0 додаску Владислављеву и Хрвојеву у Задар јула 1403 има, врдоважиих и зашмљивих података у извештајима Флорентинаца Галеота и Матије (1е 8апс(;о М1ша1е (Ма&у. АкаЛ. ЕгЈ. 1. с. 244 = Кас1 4, 58—62). Овај Матија је без сумње рођак онога Јеронима с1е 8апс4о М1ша4;е, који је као лекар умро у Србији око 1433 г. (В. Макушевг, ИталвлнскЈе Архивн (1870) 19 = Гласник 28 (1870) 4-33—4). 25 ) Ср. ловељу Сигисмундову 1403 г. у Ма&у. Ака<1. Ег*. 249. 26 ) ТбП. Таг. 1. с. 14. 2 ') К с. 21; ср. 16—7. 28 ) Први биогра® његов пише (стр. 158) да је Пипо 28 победа одржао над Турцима. Једном је (стр. 159.) »а Ве1$гас1о, диашЈо 1т§еш1о зотто Итоге, а11еиб е соп(1и8ве 1 пет1С1 1п 1ио^о, сће соп 8оН уав1 сН за881 р1еш, <3а аНо 1ио{*о рег ргес1р1211 е всоп(1е8се8е г1ре готтаИ, 1ап1;е гш^Нааа иес18е, диап1о поп е П (1ирНса1о питего (1е11е роПе сН Ејгепге.«