Prosvetni glasnik

600

просветнн гласн11к

— узнемириване, дродро у Босну и заузео „диос1с1ат саз1гит Ваћоисћ пипсира1ит, т тесНо ЉсИ Ке§ш Вогпе зНиа^ит." Пнпоје „ јрзит ~саз1гит Вађоисћ 111 аНепо Ве§по т1;ег 1ироз гарасев зНиаШт" бранио и одржао „тиШз 1етрогИшз,". испадао често из града и нљачкао околину, све док није Сигисмунд 1407 г. „апио ш ргезепИ.... сит таМа.... ехегсНиз ро1епс1а" дошао у Босну и примио од Пипа Бобовац. 29 ) Кад је Сигисмунд те годиие продро у Босну 30 ) наредио је дуброванки сенат својим иосланицима, који су ишли Сигисмунду, да се и са Пипом састану. 31 ) [Ире тога већ. по свој нрилнци 1404 г., постао је Пино темишварски Соте$ и био је на тој важној позицији све до 1424 г. 32 ) Сам Сигисмунд у поменутој повељи од 1407 г. прича, да је Пипо добио „а ноз1га Ма1ез1а1.е ћоногет рге1асИ СошШив Тетезуећзгз зтш1 сит се^епз СотНаИћиз рагсгат Мепогит." 33 ) Пипу је дакле поверена обрана јужне границе. 8,4 ) Он је, по Сигисмундову иричању у исто.ј повељи, својски и енергично прионуо за рад. 35 ) Он је радио на томе да јз т жне покрајине, које су већ биле опустеле усдед честих напада „Тигсогит е4 оИагит сЈзтаНсагит паСЈопит," заштити л 8Ј§ - пап1;егдие а раг!е Ве§ш Вазс1е 1аИ1ег гесШсаге з1ис1иН, диос! аћЈгкЈе сИсШт Ве§пит поз1гит е! етз ге§шсо1е орШа раС13 ^гашрПШШе 1гиип1;иг." Он је, прича даље Сигисмунд, мудрим радом и енергичннм поступцима учинио „и! Јс1ет с1их БезроШз сит сИсИз зиЈк ге§п1соНз зе поз1;ге (Нс101п 8ићт1зН;" н због тога сада између Угарске и Србије ,1и1а е! зесига ра1е1; т1а, пес Мег 1рза Ве§па аНдиМ сНзсгерансге зеи <Нззеп810Ш8 ро1;еп1; сопзн1егап." зв ) Рад тај Пипов код Деспота пада свакако у 1403—6 год., у доба за које немамо готово никакових иодатака. Може се само нагађати, да је и Пипо тчествовао у Стеванову походу против Турака 1403—4 г. 3 ') (СВРШИЋЕ СЕ)

29 ) 1/. с. 25—6. Г. 1406 док се Сигисмунд сиремао за поход на Босну, ГГипо је упадао у Восну и пљачкао (ТбЛ. Таг. 1. с. 22). 30 ) Ј. КаДошд, 1. с. 406; А. Нићег, 1. с. 370. 31 ) беМсћ е(; ТћаНосгу, Б1р1ота1агшт Ка^изаппт (1887) 175. зг ) Ј. Зсћтсћег, 6езсМсћ(:е с1ез Тетеаег ВапаЈз 2 (1872) 76; Тбг4. Таг 1, с. 18; Тбг1. Таг 12 (1863) 185—8; Ма§у. АкаЗ. Ег(;., 1. с. 208. 33 ) ТбП. Таг, 1884, стр. 21. ^ 4 ) Тбг(;. Таг, 1. с. 18 наређује да се »ргор(;ег еп(;ап(1а репси1а јттјпспсја« поднгне утврђење (Ср. стр. 418.) На, пролазима је свуда поднгао (1 {ог1егге е 1огп 1е§-по» (Ј. Ро§810, 173 ; ср. 178.) зб ) Ј. Р10 каже, да му је поверена >; 1а сига (1е11а Сегу1а е 4е1 Ките Гбк-о« (Стр. 173). 36 ) Јј. с . 22. У мају 1405 јављају ДуЗровчани Госпођи Јели и Баоши, да Сигнсмунд спрема војску »да к8д-ктн л\б № кана или кбд-к К1е с т-кми снллми шдк господина Деспота л<оже господкстко ки бвид^кти, кон њ 8 велнкои лквв -к и 8 гедннствб шнимћ« (Пуцић, Споменици Срљбски I 63.) Ср. V. КШс, 1. с. 237. 37 ) Љ. Ковачевић, Деспот Стеван Дазаревић за време турских међЈ г собица 1402 до 1413 у Отаџбини 4 (1880) 570; 81. 84апојеУ1с, 1. с. 435.