Prosvetni glasnik

608

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК,

И за сагтеп Ле тогЛпз, ') коју је написао за свог сина, може се узети да је део оне ендиклопедије. Реченице су у том делу кратке и заповедне, а неке су од њих златна зрна, као гет 1епе. уегЂа зелрлепШг (држи се ствари, речи ће доћи). Катон је и ирви етручни латинеки иисац. Поједини писди 2 ) помињу Катоново дело о ратништву. Из оддомака се види да није писано за сина. Биће да је дело писано за народ. У једном се оддомку 5 ) веди: „народ треба да ради да не пада у ропство, већ да побеђује." Катоново дело о земљорадпи (пе адггсиИига) једино је Катоново дело, које се цело очувало, и најстарије латинско ирозно дело, које нам се одржало. Земљорадња није одвојена од газдинства. После упуства о земљорадп.и долазе без реда упуства о дечењу, кувању и вери, за тим обрасци о куповању, продавању и т. д. Неправилност је у делу због избачених старих речи и облика, место којих су унесени нови. Једно се правило више пута казује у два облика, старијем и млађем. И поред тих произвољних уметака доцнијих писаца, језик у целини показује да је дело Катоново, а никако доцнија прерада. 2. Луције Еаеије Хемина, савременик Катонов, написао је по обрасцу старих аналиста анале од основања града Рима до својег времена и то у мало више од 4 књиге. Књига је 1. обухватала прастаро доба, 2. време од Ромула до после галског пожара, 4. књига, која је имала и засебан назив Ђе11ит Титсит ровГеггог.*) од Ханибалова рата још 181. годину пре Христа. 3. Од грибунства Тиберија Семпронија Граха до краја републике (од 133.-30. године пре Христа). После борбе Граха настаје млађа и напреднија аналистика. Под утицајем политичких странака, које су се бориле и оружјем и речју, развије се проза у беседништву. То је утицало и на развитак римске историјографије. Историчари пишу већином савремену историју или најближу ') ОеШив, АШсае Кос1:е8 11, 2: Ев* пат<Јие ћос ашта(1уег1еге, сит т дшћизс!аш аШз, 4ит т 1Љго СаГотз, тзспМив еб4 сагтеп с1е тогГЂи&. 2 ) Р1т. п. ћ. ргае! 30 Коп диео т1ћ1 1:етрегаге дио т^пив а<1 ћос регМпепИа 1рза сеп80Г11 Са(;оп18 тегћа ропат и(; ас1рагеа(; еУат Са1оп1 с!е тШ(;ап (ИвсЈрНпа соттеп1апУ, ди1 8ић А&1сапо, што уего е<; 8ић Напшћа1е, сНс11С188е<; тШ(;аге. Аи1. 6е1Низ 6 (7), 4, 5: 8ес1 У та&18 уегит евзе, диос! бирга <Их1, М. Са1о т Нћго, диет сотроаиИ; Ле ге тпИагг, (Јосе!. 3 ) 6е11. 6 (7), 4, 5: Уегћа 8ип(; ћаес Са4ошв: Ш рори!и8 та орега роИиз об гет Ђепе девГат согопаШз виррГгсаШт еМ, диат ге та!е девГа согопаГиз шта1. 4 ) Рг18С. VII р. 347 Н. Са88тв Ет1па аппа1ет биит ^иагЈет ћос Ши1о тбспрм4: Ве11ит Рипгсит ровГеггог (стари је латииски језик у пеи1;г. сотраг. могао имати и свршетак гог, те отуда роб(еиог место роб^еггаз. 0 том Леае Рогтеп1ећге, г^тећег Вапс1, 3. АиЈ1. уоп Л^а^епег, р. 184).