Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

607

годинама, већ је све, што иде заједно, везивао у целину. Не помиње ни имена војсковођа (осим трибуна <3. СаесИсШв, 1га§. 83), већ само њихова звања, као што су то чиниле и аналлсте. У истори.ју је унео и говоре, особито говоре, које је сам говорио. То је у његовој историји новина, коју су иримили и сви доднији историчари. Научности нема, ади је био вредан и марљив. Стил му је прост и без накита, ади збијен и једар. На њ се у језику угледао Салустије. Извори су му за „Оп^шев" били домаћи споменици, историја старијих аналиста (Квинта Фабија и Цинција Алимеита) и може бити хронике италлјских градова. У историјује унео и своје доживљаје и догађаје, које је сам видео. Еатон је опет био извор многим писцима: Варону, Лжвију, Плинију, Овидију (у ЈавИ), Вергилију и другима. Велики државнички рад и иепрекидна борба са јелинством, дали су Катону прилику, да покаЖе и свој говорнички дар. Као што је први писац и историчар у латинској ирози, тако је и први Римљанин, који је своје говоре написао и скупљене издао. Цицерон је' познавао више од 150 Катонових говора, од којих нам је се код других писаца очувало 80 одломака (тек од 195. године као године његова конзуловања). Сви су ти говори били судски и политички, а говорени су у сенату или народној скупштини. По одломцима се види да је Катонов говор прост, једар, збијен, жив и без накита, проткан шалом и озбиљношћу, строгошћу и благошћу, хвалом и укором. Од Катона је била и једна збирка иисама , која је Катон писао сину свом. Једно Катоново писмо сину наводи Цицерон. 1 ) Као што је у литературу увео ове две врсте (писма и говоре), тако је увео и јЧогИедтт. Он је скупио оштроумне и одабране изреке других (ало(ртеу1л,(хта). г ) Доцније у време царства други опет скупе његове изреке и издаду у збирци с његовим именом (СаЦшз <Пв11сћа), јер су држали да је Катон огледало старе римске мудрости. 0/1 Катона имамо и ирву латинску енциклоиедију, у којој су Катонова упуства и поуке о земљорадњи, лечењу (оштра препирка са грчким лекарима), беседништву, а може бити и правништву и ратништву. Та је упуства спремао за сина. Какав је назив дела био, не зна се, а може бити да је било само ас1 јШит. г ) С№. <1е оШспз 1, 11, 37: М. дш(1ет Са1хиш ветз еа! ер!з1и1а а<1 М. Шшт, т дпа вспђН зе аисИнзе еит тјззит 1"ас4ит евзе а сопзи1е, сит јп Масес1ота ђе11о Регзгсо тПеа еззе!;. Мопе1; х^Ниг, и4 са\'еа(:, пе ргоеИит тееЛ; пе^а4 етт шз еззе, 11011 тИез зП, сит ћозЈе ри^паге. 2 ) С1с. Ле оШсНз 1, 29, 104 (Јио ^епеге (зс. 10сапсП) поп тог1о Р1аи (;и8 поз^ег е(; АШсогит апИциа сотоеЉа, зе<1 еМат рћПозорћогит 8осгаИсогит Нћп геГегИ зшН, тиНачие тиКогит &се(;е (Нс<;а, и1 еа, ци&е а зепе Са(;опе со11ес(;а зип!;, <1иае тосап1 <клофТ$уи<хта.