Prosvetni glasnik

826

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ницама живота, како би се ученици могли пренети у ту узајамност, што међу природним створовима влада, и тиме развила у њима извесна наклоност према природи као склопу и преплету оних чињеница, што се скупа називају природом. — Ну у иракси београдских школа како прво тако и друго гледиште се измстпуло у сасвим друге ствари. 1Јре свега што се тиче практичног становишта, изузимајући грађанску школу, нигде нисам увидео, да је било заступљено. Истина код појединих предмета су деца питана н. пр. какву корист може човек од њих имати или за што се употребљавају, како се негују и т. д. али се из свега тога распарчаног и појединачног знања о користи, употреби, произвођењу и т. д. не може увидети, у колико то знање може да послужи ученику као средство за кретање његово у иознијем животу, за разумевање, заинтересовање и суделовање у стварању културних добара у садашњици. Код већине наставника и наставница познавање ирироде је иредавано простим спољашњим описивањем, често непотпуним и испрекиданим. Испитивање је било на напред изложени начин: постављањем множине питања, на што су деца одговарала у појединим реченицама, које нису стајале у органској вези. Иоједине чињенице једне природне заједвице биле су само спољашње повезане, јер се с једне ствари прелазило на другу на једном и истом часу, али везе по одношајима живота, но узајамној зависности и т. д. било је врло мало или ни мало. — Из свега довде изложенога јасно је, да у пракси београдских учитеља и учитељица ново гледиигге, које је З т нето у нов наставни програм, није уродило бољим п.1одом но што га је било и пре новог програма, када су се у народ. школама проучавале само поједине одабране јединке из свих природних царстава. Тај неуспех је последица простог неразумевања принципа, на коЈима почива настава познавања природе у садашњици, као и непознавања путева, којим се иде у извођењу тих принципа. Да бих то отклонио, ја сам побудио једног учитеља (г. Мих. Станојевића, учитеља IV разреда основне мушке школе на Источном Врачару), који се тим питањима бавио више но остали учитељи, да о томе дрлси једно иредавање, што је овај и учинио. Жао ми је, што морам утврдити, да предавање, ма колико да је иначе било недовољно за разумевање саме ствари, нцје примљено с оном љубављу, с којом га је предавач спремио, што доказује, да један део учитељства у престоници не само што не разуме новије тежње у области методике појединих предмета, већ не показује ни довољно наклоности да их упозна. — Да би се очигледније увидели у у нракси ти принципи, други учитељ (г. Светислав Поповић, учитељ III разреда основне мушке школе у Палилу.ш) узео је на се дужност, да изнесе обраду једне целине градива са гледишта заједнпца живота, али се то предавање морало због других редовних послова одложити. • Најпосле, да нређемо на наставу из рачуна и геометрије. — У рарунској настави је недостајала често логичка страна. Сваки рачунјесте одношај двеју или више количина и када се тај одношај схвати, тада само израчунавање иде по утврђеном реду. Ја сам нарочиту пажњу обраћао учитељима на ту страну, јер држим, да је она понајважнија у рачунској настави. Схватити одношај количина и извести начин, којим се из тог одношаја изводи трећа количина, јесте оно, што сачињава најбитнију страну у овој врсти наставе. Само израчунавање јесте, када се већ утврди, мање више механички посао. Увидео сам, да се учитељи у рачунској настави често обмањују, држећи, да дете увиђа одношај бројева