Prosvetni glasnik

» НАУКА И НАСТАВА 1183

густином, претворити у јасан континуиран спектар (^и11пег, Ргапк1ап(1 и о с к у е гј; јер ће у тим приликама дотичан гас зрачити већу кодичину светлости, па ће се оне линије ширити у пантљике, које се најзад слију у јасан континуиран спектар. Дакле, гасови и иаре дају иод обичним ириликама таман сиектар са сјајним линијама или иантљикама; или ако се налазе иод врло великим иритиском, дају континуиран сиектар, као и усијана чврста (или течна) тела. У овим дисконтинуираним спектрима сјајне линије показују карактер извеснога метала т.ј. металне паре, која шаље светлосне зраке. Како сваки метал у своме спектру нема бојених линија из свих спектралних боја, већ само из појединих, то можемо одмах рећи, да је емисија металних пара или усијаних гасова сиецијална или елективна, а не оишта. То ће дакле рећи, да оваки предмети испуштају само одређене врсте бојених зракова, а не све, као усијана чврста (и течна) тела. 3). Сиектар треЛега реда. То је спектар чврстих или течних, а усијаних тела, који није онако једноставан, као спектар првога реда, већ је избраздан већим или мањим бројем тамних попречних линија или пантљика. Те тамне линије и пантљике зависе од природе светлосног извора и средине, кроз коју дотичан зрак пролази. Постанак и важност ових линија, ми смо већ поменули. То су дакле аисорициони сиектри и они нам тумаче: да се налази какав парни или гасни медијум, кроз који светлост, пошавши са светлосног извора, пролази, а који медијум тако рећи — пљачка дотичан зрак одузимајући му оне светлосне врсте, које поједине материје тога медијума могу испуштати, кад су усијанс. Такве спектре даје нам Сунде, планете и звезде. Спектре пак другога реда дају нам небулозе. Спектри првога реда немају никакве примене у чисто астрономскоспектралним испитивањима. Спектри другога и трећега реда (дакле емисиони дисконтинуирани и апсорпдиони) јесу од општег и јединог интереса за астрономију. На њиховом испитивању основана је целокупна спектроскопија небесних тела. Ми ћемо се на ове спектре трећега реда мало час опет вратити, да би мало боље протумачили појаву ових тамних линија, које их одликују. На овом пак месту, ваља да поменемо још и то, да се при спектралном аналисању металних јединеља (н. п. кухињске соли) у спектру виде карактеристични зраци само дотичног метала (овде №а), док се спектар неметала, са којим је метал сједињен (овде С1) никако не појављује или се појављује тако слабо, да ишчезава према карактеристичним сјајним и јасним линијама металнога спектра. Ова је појава навела КлгсћћоН-а на закључак, да су спектри разних јединења једнога истог метала увек једнаки, као н. п. од Ка С1, №а 2 С0 3 , 1\а N0., Жа 2 80 4 и т. д. Код свих ових јединења видео би се само спектар натријума, а не би се видео спектар осталих елемената. Ну доцније је Ми черлих показао, да у оваким случајевима ипак има разлике у спекпросветни гласник, књ., I св. 9. 1901. 79