Prosvetni glasnik

1186

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

и поменуте тамне линије имати интензивнији таман изглед. Степен ове л тамнине" може нам дакде дати материјала да судимо и о светлосном интензитету светлосног извора. Пошто је Сунчева атмос®ера мање светла од саме његове видљиве кугле, која је том атмосФером обавијена, то отуда и долази, да разне врсте пара, које чине ту атмосФеру, више одузимају, него ли тто дају, апсорбују више светлости, него што је саме те паре испуштају. Еад би се дакле могла Сунчева атмосФера довести на исту температуру, као што је и само Сунце, онда би и њихова емисиона и апсорпциона моћ била изједначена и хиљаде тамних линија Сунчевога спектра ишчезле би на мах. Ако скупимо заједно све ово што смо до сада прелазили о принципима спектралне анализе, наћи ћемо, да се анализа небесних тела помоћу призме оснива на три истине: 1) на јасном карактеру светлости, коју испуштају разне врсте усијаних чврстих тела и пара; 2) на идентичности између испуштене и апсорбоване светлости; и 3) на подударности између зракова, којих нема у Сунчевом спектру и зракова које различите земаљске материје апсорбују. На основу тих истина, хемија Сунца и звезда, заузела је своје место међу првим експерименталним наукама. Ерешав у оволиком обиму најглавније принципе спектроскопије, који ће нам бити потребни при навођењу релултата ове методе, ми ћемо у следећем поменути неколике најважније инструменте, који служе при овим испитивањима. Спектроскопи Спектроскопи су справе, помоћу којих добијамо и испитујемо спектре појединих звезда, небесних тела, као и материја, које се на земљи находе. Са испитивањем спектара последњих материја бави се хемија и Физика, а са првима се бави астрономска спектроскопија, позајмљујући утврђене законе из Физике и хемије и примењујући их на прилике небесних тела. Пошто је светлост са разних небесних тела разне интензивности, то су и спектроскопи различно конструисани тако, како би се могле згодно расматрати све светлости. Према томе има спектроскопа, који се примењују н. пр. само за Сунце, или само за комете, небулозе, планете, звезде и т. д. За испитивања звезда употребљују се спектроскопи само у вези са дурбинима и телескопима, због доста слабе светлости тих далеких предмета. За обичне звезде употребљава се дурбин или телескоп од 20 с. т. у пречнику објектива, а за најсјајније довољан је и објектив од 12 с. т. Основни тип једног обичног спектроскопа престављен је шематички у сл. 4. Састављен је од процепа а кроз који пролази светлосни зрак