Prosvetni glasnik

ИАУКА И ЕАСТАВА

1187

са извора 3. Прошавши кроз процеп, светлосни зрак пада на сабирно сочиво С, у чијој се жижи п процеп находи Тај део спектроскопа, у коме је процеп и сабирно сочиво, назива се обично и колиматор, јер он прикупља светлосне зраке са неког предмета, па их даље предаје призми. Светлосни зраци из сабирног сочива С падају паралелно на призму Р, чији углови исносе по 60°. Зраци се преломе кроз призму, расцепају се

Сд. 4.

дају ]|И спектар, који пада на објектив помоћног дурбина 0, кроз чији се окулар о посматра добивени спектар светлости са извора 3. Пошто је потребно по.једине спектре и мерити, то се у спектроскоп умеће и једна направица за мереље. Овде можемо поменути само толико, да се те направице граде на разне начине код разних спектроскопа. Ну готово је код свих принцип: да се слика те направице пренесе у жижину раван дурбина, која је у вези са спектроскопом. Најпростија таква направа јесте т. з. скала, коју престављамо на овој слици 5. Овде је С сабирно сочиво колиматора с процепом. Призма Р, а 0 објектив дурбина, који је у вези са овим спектроскопом. Зраци светлосни, прошавши кроз процеп и сабирно сочиво, падају на призму, разлажу се у љој и дају свој спектар, који пада даље на дурбинов објектив, те се кроз окулар тог дурбина посматра спектар. Горе са стране налази се та направица за мерење. Она се састоји просто од једне скале израђене на стаклету (т п), која се позади осветли. Та се скала налази у жижи сабирнога сочива, које је ахроматично и оно даје лик скале ш п на призминој страни. РеФлексијом тих зракова са ове стране добија се слика скале, која управо пада онде, где и спектар, те се на тај начин и скала и спектар истовремено посматрају и тако се мери сам спектар, као и растојање појединих линија у њему. Спољни изглед обичног спектроскопа представља сл. 6.

Сл. 5.