Prosvetni glasnik

1188

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

При спектроскопским испитивањима указује се најчешће потреба, да се спектар неког непознатог тела може непосредно упоређивати са спектром које познате материје. То је постигнуто методом, коју је Клгсћ-

Сл. б. ћоН извео, а она .је врло проста. Тога ради, употребљава се само половина процена за добијан>е г спектра непознатог тела. Друга пак половина процепа употребљује се за добијање спектра познатог тела. То се постиже на начш, који показује сл 7. Један део процепа а (доњи) остави се слободан, а отвор му се може микрометриским завртњем V по вољи нроширити и сузити. Кроз тај део процепа \ « иде зрак из па пр. непознатог тела е у пламену (ј, дајући сво.ј спектар кроз унутрашњу призму спектроскопову. Пред другим делом процепа (горњи) намештепа је равнострана или правоугбна призма г која се може по вољи обртати те удесити тако, да пре свега спреч и пролаз зракова што на њу с поља падају као штетни, а за тим, да корисним Сд. 7. зрацима из на пр. познатог тела е' у пламену Н даде повољан правац кроз спектроскопову унутрашњу призму, да би се од њих добио засебан' спектар. Тако добивени спектри од тела е и е' падају у видно боље дурбиново један изнад другога непосредно, те се врло лако могу упоређивати. А тај је начин подесан још и у томе, што се зарад веће поузданости и контроле у одређивању, може тело е' из Н пренети у 6, а е из 0 у Н те