Prosvetni glasnik

1410

НЈРОСЗЕТНН ГЛАСНИК

бн такође почињао у другој години. Предлог тај нримљен је с тим, да се тај предмет учи у свима женским грађ. школама,' ма које врсте оне биле. Што се тиче снабдевања потребама, одлучено је, да грађанске школе треба обилато снабдети не само наставним средствима, него и потребним справама и алатииа за ручие радове. Што се тиче ручних радова решено је, да њима иретходе предавања теориска, нарочито из геолетрије и цртања, При изради самих предмета иак, напоменуто је, да рад не треба да обухвата само нредмете столарске, него према потребама месним и радове браварске, ткачке, кројачке, обућарске, камењарске и др. Струка за пољопривреду мора имати огледно поље и радионицу, где би се ђацима дала нрилика да уче ручне радове потребне пољопривредницима. У трећој години треба да буде обавезно посећивање и проучавање индустриских завода у околини школе. Ђацима и учитељима треба дати могућности и срества да путују радп проучавааа и у стране земље. Ово вреди и за. женске школе. 0 испитима и сведоџбама одлучено .је ово: Испит за добијање увереља о школовању вршиће се на крају школовања и полагаће се из оне струке коју је ђак изучио н из предмета које је учио. Испитне комисије скупљаће се два пут у години. Учитељи грађанских школа су чланови гих комисија. Уверење о испиту треба да гласи: „Диплома о свршенои школовању". 'Бацима гакола занатлиских и уметничких дозвољава се изузетно, ако немају поменуте дипломе, да могу полагати исиите за ове дипломе. * * * Грађанске школе у Француској, какве су данас, и ако нису постале тако давно, опет су ухватиле јаког кореиа, а симпатије према њима неирестано расту све више и више. Школе ове у свему имају практички карактер. Законодавци Француски, види се, да су при уре^ивнњу ових школа, непрестано имали на уму како ће и на који начин задовољити потребу живота, јер се свуда опажала до сад нека празнина између основних, средњих и стручних школа. Средње школе су биле припрема за даље научио школовање, а стручним школама је требала друга и друкча нриирема. Из целог рада поменутог конгреса види се, да се грађанским школама даје доста велика важност у опште. 0 том, да ли су оне потребне или непотребне, корисне или некориеие, на конгресу ником нпје ни падало на памет да говори, него се само говорило шта треба урадити да те школе буду јовд боље и практичније. Тако су мислили заступници народнпх школа из целог света, не знајући да код нас у Србији има школованих људи који веле: шта ће нам те грађанске школе, уклонимо их, не требају нам итд. Д. Ј. П.

„П росветии Г ласник" излази у месечним свескама од 6 и више тавака, на великој осмини. — стаје годишње : за сгбију 12 динара, за друге земље 16 динара ( Ф ранака). — П ретилата се шаље У прави ДрЖАВНЕ Ш тампарије К раљевине С рбије у Б еограду. — Р укописи се шаљу уредништву (министарство нросвете и црквених послова у Б еограду). О ни се, на захтев писаца , вракају.

одговогни уредник в/тд. т. спасојевић

штампа