Prosvetni glasnik

1706

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

закључка да се узрок мириеа објашњава особитим стањем кисеоника, кога у изобиљу има у води као и у ваздуху. Сада знамо да је последња претпоставка била тачна. Озон је згуенути кисеоник. Кад се три дела кисеоника згусну у два добија се сада озон у великој количини за индустријске циљеве. Но поштоје примена озона још врло незнатна, а добитак од њега не прелази три процента утрошене енергије, хо је цена озону још врло висока. Ипак огромна особина озонова да оксидише, без сумње ће у будућности проширити оквир њетове експлоатације. У Курбоа се од лањске године користе дејством озона на киселину каранфила и шафрана ради приправљања мириса од ваниле и обнављања старих слика и Ењиге, Опити да се бели шећер, декстрин, штнрак, восак и тканина, дали еу резултате, који много обећавају. Сасвим је нова прнмена озона да се стварима вештачкн да старински изглед. Нова вина путем прераде помоћу озона, добиј ају арому старих. Младо дрво добија особину старог осушеног. Кава и дуван удвајају своју арому. Ну како значење има озон у лечењу? Да ли он заиста лечи од свију болести? Пре свега не сме се прећутати да се вештачки добивен озон показао као одлично дезпнфекционо средство због своје огромне моћи оксидисања. Огледи с водом из Сене показали су да озон уннштава сва тела, која се налазе у води, не искључујући и она, која нису штетна за људски организам. Зато нада, која се показала на очишћавање ваздуха од миазама помоћу озона, до сада се није иснунила; присуство озона, на пример, у собном ваздуху у тој количинн, која је нотребна ради уништавања миазама, шкодљивија је за наше органе дисања од самих мназама. Чак и врло незнатна колнчина озона надражује слузокожу органа за дисање и узрок је катаралннм запаљењима. Озон су примењивали у лечењу туберкулозе, шкроФуле и шећерне болести. Неки желе да се користе наркотичким дејством озона против нервних болести и астме, против диф^ерије. Озон се нретвара у течност затворено плаве боје индиго под притиском атмосФере — при 119°С; „озонова вода", под именом „антибактерин", већ пре 10 година препоручивала се као средство које уништава бациле. Сви ти огледи радн иримене озона давали су или негативне или сумњиве резултате. Сигурну корист даје озон, судећи по свему, само нри лечењу великог кашља. Удисање гаса бива на отвореном ваздуху помоћу апарата, који даје '/ 10 милиграма озона на један литар ваздуха. Болесници удишу такав ваздух на растојању 4— 5 сантиметара од отвора. анарата. Сеанс траје око 7 4 часа и понавља се Б—4 пута дневно. У све деце, која су овако озоном лечена, наступи кашља обично постају слабији и краћи. Највише је раширеио мишљење да је озон, који справља сама прнрода. одлично лековито средство. Он постаје у ваздуху путем атмосФернога електрицитета, путем лаганог оксидисања на земљиној новршини и, најпосле, путем испаравања воде. За одређивање садржине озона у атмосФери служе се озонометром, који је пронашао Шенбајн. Кад бисмо хартију нијавицу (упивачу),. која је натоиљена смесом јодног калаја и штирка, подвргнули утицају озона, хартија би била обојена у плаво-љубичаету боју, услед растављања јодног калија. Хартија је тако осетљива да издаје присуство најмање количине озона у ваздуху. Факт, да при образовању атмосФерног -озона суделује и биље, константован је овим огледима. Два су озонометра била намештена на 200 метара један од другог на две н»иве, које су се сучељавале и биле иреграђене једном браздом; једна је од њих била поорана, али не засејана, а на другој је израсла трава. Из целог низа носматрања дошло се до закључка, да је ваздух над њивом, на којој је била трава, садржавао више озона, но ваздух над^ њивом, на којој није било биља. Други један оглед са озонометрима, који су