Prosvetni glasnik

202

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

сопственом спису од 1862. год. о бечком терену наћи, да се Алпи лредстављају као симетрична планина. Наравно да ово мњење није било сасвим без критик^; скоро на сваком скупу немачких прнродњака дизаше се тада стари рударски саветник Дикер, да говори против тога. Али га не слушаше. Исто је било и са Шимпером. Ауторитет Леополда фон Буха, који се изјаени за симетричну грађу планина, оста неуздрман. Па умре Л.еополд фон Бух. Али још дуго ни у најчувенијим уџбеницима, као нпр. у Лајелоеим с правом прослављеним Основама Геологије, не ћете о овом главном питању модерне Геологије, о питању о постанку планина, наћн никаква објашњења. Нн један крај Евроне не беше за расправљање овога питања згоднији од Аустрије. У ванредној разноврсности лежи пред нама земљиште. Једва да су на другом којем месту тако јасне тектонске супротности: супротност између Чешке Масе и Алпа,, између Гуске Табле, покривене галицијском равницом, и Карпата, затим особена веза Алпа и Еарната, па допирање туркестанских низија преко Аралског Језера у дунавске низије чак до Беча, и много друго што шта. Тада, 1857. год., још је много заступано гледиште, да се у источним Алпима константоване Формације у опште изван Алпа нигде не јављају. Тако су велике биле тешкоће при примењивању у Енглеској и јужној Немачкој израђене стратиграФСке класиФикације на особене прилике у Алпима. Али се наскоро увиде, да је низ слојева у Чешкој Маси заиста много непотпунији, него ли у суседним областима Алпа, и да се нарочито у Чешкој може доказати ванредно велики прекид у низу маринских слојева, који допире чак до Средње Креде, докле је у Алпима цело ово дуго време представљено маринским творевинама. Ово се исто прекриљавање Средње и Горње Креде констатова и у Галицији, затим у велико у Гусији, па, с друге стране, на Француском Централном Плато-у, на шнанској Мезети, у пространим областима Сахаре, у долини Мисисипе и северно одавде све до близу Леденога Мора, затим у Бразилији, на обалама средње и јужне Африке и Источне Индије, једном речи у тако ванредно великим просторијама, да је немогућно било овакве маринске трансгресије према старијим .Јајеловим назорима објаснити издизањем иди снуштањем континената. Ово и слична искуства учинише, те се поново ирихвати мисао о томе, да су у току времена морале наступати какве огапте мене било у облику хидросФере, било у њеном укунном волумену. Сем тога увиде се, да местимично стварање какве нове океанске дубине улегањем литосФере на томе месту мора изазивати слику општег издизања континенталне .масе, или боље рећи опште спуштање морског нивоа, пошто извесна количина хидросФере мора одилазити у нову депресију. Тако је старије