Prosvetni glasnik

НАУКА И ПАСТАВА

203

гдедиште о честим осцилацијама континената све више уступало места идеји о.маринским трансгресијама, те је с напуштавем континенталних покрета постало могућно тачније проучаваае правих орогенских покрета. Еад би се тврдидо, да су Алпи убрани, а Чешка Маса не, и да је тиме изазван успор у алнијским борама, онда то не би било тачно. Чешка је Маса такође убрана, и до данас се не познаје ни један крај зомљине иовршине, у којем не би била убрана бар архајска подина слојева, у колико се она види. Разлика је међутим у томе, што .је убирање на извесним местима. раниЈе довршено, а на другим, можда и с изменом основнога плана, продужено до доцнијега или сасвим скорашњега доба. Средња Европа иоказује у овом погледу сасвим особени распоред. Најстарије се убирање види у гнајсу западних Хебрида. Млађе су, и то предевонске старости, каледонске боре, које се могу пратити до Ирске. После ових долазе даље на југу армориканске и вариске боре, које захватају југозападну Енглеску, Нормандију и Бретању, Централни Плато, планине на Рајни и Чешку Масу са Судетима. Њихово је главно убирање извршено ире свршетка карбонскога доба, али су се омањи покрети разне врсте и после тога јављали. На послетку Алпи и Карпати имали су чак и у Миоцену јака убирања. Свакн је од ових чланова кретан к •северу према претходноме, или према тиморима, на које је претходни члан раселинаиа и улегањем искомадан; убирање је померано све јужније, и тако је постала средња Европа. Упоредо с овим све је више светлости падало и на особено развиће, које извесни мезозојски слојеви у Алпима, нарочито Тријас, показују према суседним земљама на северу, као што су Виртембершка и северна Баварс-ка. Нроучавања азијских иланина, нарочито Хималаја, показаше, да овакво развиће Тријаса идући истоку има врло велику распрострањеност, шта више утврди се, да је Азија некада, од данашњега европскога Средоземнога Мора па до Сунданских Острва, скроз била захваћена једним једноставним средоземним морем. Ово је море, вао што знате, добило име Тетис. Старо копно на јужној страни овога мора названо је Гондванско Копно, а на северној страни Ангарско Еопно. Наше је данашње Средоземно Море остатак Тетиса,. Ово је Средоземно Море међутим састављено од више делова разног карактера, и ми смо имали прилике видети, да су му почев од Средњега Терцијара поједини делови час отрзани, нпр. дунавске равнице, час придавани, нпр. Егејско Море. Нанреци теренске Геологије за време последњих деценија тако су нарасли, да је сада могућан много шири поглед на мора. Мора су разне старости. Погледајмо на планиглоб, имајући при том на уму често наглашену опомену, да се треба чуватп обмана, које тако лако изазива развученост контура услед Меркаторове пројекције. Видимо да изузев две велике китајске реке, Јанг-це-кјанг и Хоанг-хо, 14*