Prosvetni glasnik

Б Е Л В Ш К Е

479

Поред Соре-а, који је наставио своју доктрину излажући односе изумрднх рептилија и сисарских монотремата, у проучавање овога питања пустише се и многи други зоолози, као 8ес1еу, Озћогп, 1,ус1екЈсег, Ваих, Сазе, служећи се разним доказима за потврду рептилијског порекла сисара. И по признању свих зоолога изумрле рептилије и сисари приближују се једни другима ноглавито карактерима остеолошвим, а нарочито карактерима лубање. Слојеви Лијаса и Перма у Америци, Шкотској, Баварској, Чешкој дају најлепше остатке териоморфних рептилија, који се могу сматрати као преци сисара. Ради тога показаћемо неколико примера за сличност њиховнх међусобних карактера. Код сисара, као што сваки зна, лубања стоји на атласу помоћу два потиљна глежња. Код рептилија данашњих има само један глежањ, али код изумрлих тај глежањ за мало што није удвојен. Код сисара има разних категорија зуба; и код изумрлих рептилија истиподсећају на сисарске, док код данашњих рептилија и амФибија нема никакве разлике у зубима. Код сисара, с леђне стране ребра имају напред две чланковите иовршине, и Соре је из тога закључио да је ту међу пршљеновима био један члан, који је ишчезао, и да се ребро везивало за овај члап. Код изумрлих рептилија може се посматрати аналог услов. Многи сисари имају на доњем крају мишице један отвор -за пролаз мишићне артерије и средњег нерва; овог отвора нема код наших кичмењака, осим код изумрлих рептилија. И у виличном зглобу, и у анатомији карлице и трупа има очигледне аналогије између сисара и изумрлих рептилија Но, и поред свих тих очигледности, ипак има анатома, који сматрају да докази присталнца о рептилиском пореклу сисара нису тако Јаки. Међу овим анатомима нарочито се истичу КЈаа^бсЈг, Маигег, ИиЂгесМ и ВеМагп, који су више склони везати сисаре за амФибије, и који се у томе бране стеченим доказима о четвртастој кости. Код сисара, знамо, доња вилица везује се једним глежњем са гленоидном дупљом слепоочном, док код нижих кичмењака има један уметак, и то је 'четвртаста кост. Но, код изумрлих амфибија четвртаста кост није покретна, спојена је са слепоочпом, и отуда је велика сличност у чланковитој вези са сисарима. С друге стране, длака сисара, која није хомолога са перјем и крљуштима, не изгледа да може бптп пропзведена ма х;аквим органом код рептилија; напротив, амФибије — водени облици — имају један прнбор, бочну линију, одакле би се могла извести длака. Чуло слуха даје један доказ више браниоцима теорије о амФибвјском пореклу сисара, јер сисари имају спољне уво добро развијено, к^је је постало из оперкуларног прибора кога нема код рептилија, и код амФибија, али је могао постојатп код облика што стоје на прелазу између амФибија и риба. Може се наводити и Физполошка аналогија: рептилије луче уричну киселину, сисари и водоземци уре. Па и докази извучени из браздања јајета могу у извесној мерп поткрепљавати мишљење о амФибијском пореклу сисара, у погледу самог Фетуса. Укупно, за Кшдз1еу-а прилике су више на страни амФибијског норекла. Али сисари не би се могли упоредити ни с каким данашњим амФибијским обликом. Па и изумрли облици, стегоцеФале из Карбоннфера и Тријаса, не показују све цотребне услове. Ове стегоцеФале пореде се са рибама, извесним ганоидама.