Prosvetni glasnik

БЕЛЕШКЕ

485

тив, да је и леп п веран. После неколпко одељака нзнети целину п поновити оно што је пређено. Грчки језик. Задатак као и код латпнског. Према старом плану има неких олакшица. Лектира је за Р и 0' Хомерова „Илпада", „Одисеја", Софокле, ком је сада додат и Еврипид, Платон, Тукидид, Демостен, други прозни писцп од вредности, огледи из грчке лирике. За допуњавање онога, што се у оригпналу прочитало, могу да се употребе и добри преводи. Код Хомерових дела утврђено је, које се песме смеју читати, које не. На велико незадовољство педагошких кругова, уведени су поново преводп на грчки за највише разреде, чега није било у програму од 1892. год. Грешкама у бележењу акцента не давати много значаја. Из Историје оиште не тражи се много што шта. Из старе историје личности и периоди, који су најзначајнији за културнп напредак; из средње и новије историје нешто више; увек одржавати везу с народном историјом. Поред стручних историјских дела служити се и атласима. Географија је у три највиша разреда спојена са историјом. Новина је дометак: „сваког се течаја мора употребити најмање шест часова на понављање лекција из географпје". Код нових језика има више одредаба. У првом реду много се више, но до сада, иолаже на правилан изговор. У плану од 1882.. год. поменуто је, да изговор, по могућности, буде правилан, али у колико може да се доведе у склад са домаћим диалектом краја, у коме је школа; 1892. год. већ се тражило више вежбања у правилном изговору и било је доста упута, на који начин да се то постигне; сад се тражи стално настојавање, да изговор буде што правилнији, а нарочито у највишим разредима. Обраћа се већа пажња и на говорење туђим језиком, у чему се опет осећа напредак, јер се сада изрично помиње, да вежбање те врсте увек упоредо иде уз редовну наставу, да не прође час без њега, како би се тим допуњавало читање. Поред диктата и слободних радова унесено је и превођење на туђ језик. У избору дела за читање освртати се на задатак, који има дотични завод; у реалкама, н. пр., не сме бити без научне техничке лектире. У специалном нроппсу за француску лектиру стоји: „читање целих модерних прозних сппса разне врсте, по могућности и једне класичне трагедије и једне модерне шаљиве игре, у сваком случају једне од Молиерових већих комеднја". У гимназијама, у којима је енглески обавезан, одређен је смер „разумевање лакших писаца". Поступак: „у почетку употребљавати читанку, али, бар у последњој години, читати кога писца". За математику и ириродне науке готово неме у суштини измене. Детаљнпје је изложен иоступак у наставн и у јестаственици нарочито наглашено шематичко представљање онога, што је проматрањем и проучавањем опажено. За физику, хемију и минералогију постоје два течаја, нижи и виши. У нижем (О ш и ТЈ п ) треба добити општи појам према дотадашњем знању и разумевању ученичком. Бирају се опште ствари, које су за њих од јаког интереса, а оглед служи као основ свакога предавања. Где год је могућно, полазити од ученичког искуства. У другом течају, који се ослања на први, треба стечено знање раширитн и утемељити. У физиции овде обраћати много пажње на експерпментисање И телесно вежбаие вијс заборављено, а за вежбање војнпчког облика вреде и војничке команде. За ниже и средње разреде вежбање је заједничко, просветни глдсник, књ. I. св. 4., 1902 33