Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

445

0 свему овоме биће внше говора у III тачци ове радње, а на овом месту да поменемо само толико, да, ако се о српској држави, о Србији, после смрти цара СтеФана Душана, а нарочито после 1366. године, може говорити као о држави, то су Дејановићи били за српску државу изгубљени још одмах после смрти цара СтеФана Душана. Ни за Дејановиће није постојала оншта српска, но њихова држава. Такви су у оно време свачији готово појмови били!!

У писаним нричама о боју Косовском* 1 ) (све и да ни оне нису извори прве руке) налазимо између остали хребела противу цара (СтеФана Уроша) и реда у држави онога времена, и Дејановиће. А 1371. године видимо где Дејановићи, као самостални господари у сваком погледу, са Муратом I уговор закључују и у савез ступају. 12 ) Мајка Дејановића, Теодора, јавља се 1379. године као царица Евдокија 13 ) и ничим се не може спорити, да је она достојанство ово узела на се, ако не одмах после смрти својега брата цара СтеФана Душана и супруга јој Дејана, а оно барем одмах после 1366. године, кад је синовац њен, цар СтеФан Урош, свргнут с престола. 14 ) Еад се к свему овоме узме у обзир и околност, да су Дејановићи до 1371. године, као што смо видели, поред тога што су придобили земље стрица својега, деспота Оливера, придобили нешто и од околних земаља, и својој их држави присајединили, излази, да Дејановићи, не само што пису били неутрални, него да су, шта више у договору и савезу са Вукашином и његовим савезнпцима били, и да су и у бици на Марици удела узели. Ово се потврђује и догађајима, који су се, као што ће се видети и после 1371. године развили, а који ће бити опширније у III тачци третирани, а сада да одредимо границе' државе Дејановића.

п ) Годишњица ХУ, 294—295. '■) Сћа1сосопМ1, 1 ј . I, 38 Наттег, бебс1исћ1;е <1ез Озташвсћеп 1!.еЈ(Ао8 155. Николајевић Е. (Гласник Срп. Уч. Друштва XII) »Сриски Конежни«. 13 ) Моп. 8егћ. 193, или: Актн ... 370. и ) Мишљење једнога нашег историчара, да је Теодора узела на се монашки чин пз жадости због слрти цара Стеоана Душана и Дејана, и да је узела на се титуду царице тек иосле сшрти легитимнога цара (СтеФана Уроша) врло је наивно и не налази никакве потврде. Ни у оно време женскиње нвје било толико осетљиво! Исто тако и мишљење, да се Теодора ирезивала царицом само по оновременом византијском обичају, мора отпасти и стога, што Теодору не налазимо само као тнтуларну царицу, већ као стварну, праву владарку (као што је био доцније случај и са Енегињом Милицом) која влада са синовима својим Драгашем и Еонстантином и која утврђује раније дарована добра манастирима и нова дарује, као што их је даривао и утврђивао и сам брат њеп цар Стеоан Душан, и том подобно ....