Prosvetni glasnik

31*

НАУКА Д НАСТАВА

455

оних држава, које посташе из државе цара СтеФана Душана. И доиста, баш и да није наш учени про#есор К. Ј. Јир^чек узео у обзир и друге разлоге и околности, ио којима би државу Дејаиовића с разлогом уврстио у ред држава српских, и да није било других разлога за то, ваљало је да К. Ј. Јир^чек, по своме баш принцииу, узме у обзир макар само Факат, да су државе у Средњим Вековима квалиФиковане и карактерисане по владаоцу њихову и по елементу, који представља становништво њено и који влада у њој, а о прецизним националним осећањима становништва у источним пределима државе Дејановића ни данас се не мисди једнако а камо ли да се данас може оцењивати каква су она била у време које ми у радњи овој третирамо. У време у које пада влада Дејановића беше пажња свих Балканских Хришћана обрнута највише на опасност, која запрети на Балканском иолуострву ширењем ислама. Баш за владе Дејановића видимо савез хрцшћанских владалаца противу ислама. Године 1893. видимо где Дејановићи (Константин) у Серезу склапају савез са Деспотом СтеФаном и М. Палеологом VII (1391.'—1423.) противу Турака, 68 ) а на неколико година после пропасти државе Дејановића, видимо, где се православни Цариград поклања католичком Риму и тако даље. II кад су се оволико приближавали народи, који су били вековима дијаметрално поотављени и у вечитом антагониСму били, може се онда појмити, колико су се сепаратистичке тежње два сродна народа, Срба и Бугара, могле углачати и изравнати, и онда се лакше могу појмити и речи Евтимија Патријарха о избављењу два сродна народа „Блвгари же и Срббд 1 е" и молитва његова да Бог помогне њиховим „дрвжавнин имб госпадамт. (нашимв) и покори имб всепротивБНБие врагн подб ноз г ћ ихб..." 69 ) и тако даље, и Евтимијевих иретходника и носледника у оба народа. У прилог овога горњега тврђења, навешћемо још и следеће: а.) Паиа Грегор Х~1 ставља оновремене владаопе у Маћедонији (Дејановиће и њихове савременике) у ред „ тадпа1ез Вазсга" („диИизпат тадпаМиз гедт Еазсп . ..") ; 10 ) б.) СШпсосопЛЦ ") децу Јелене, кћери Костантинове (Дејановића) назива: о« ШедјИпло^Лоо. . .; в.) Јелена, кћер Константинова (Дејановића) назива 1395. године оца својега: иреоблаженим и иреславним госиодарем Србије ,2 ) и г.) Све сачуване повеље од Дејановића писане су српским језиком и по српком угледу. Дејановићи у потпуној својој делателности Фунгирају в8 ) СћакасопсШ. 1 ј . I, 80. и9 ) Сдово патријарха Јевтимија. ,0 ) ТНегпег А. Уе1ега топигаеп1;а ћ15(;ог1са Нип^апат II, 115. 71 ) I- I. 84. 72 ) Ст. НоваковиА, Срби и Турци..., 190 цитат МШозгсћ-а и Мп11ег-а »Ас(;а е1 (Ир1отаИса ^гаеса« II (године 1862.) стр. '264. 265.