Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Столнђ М. ПоповЂ, Нрали-В1арко, народна епическа поема. Издава редакцшта на в. ХЦастие. Софии . Печатница ^Просв^цение". 1901. Ц4на 2 лева, мала 8°, с. I—XII, 1 — 204. 0 Влагом или Биљаном Петку (првом после Ускрса) обичај је народног састајања на српско-бугарској граници према Цариброду. Том се прпликом без царине по мало вашари, а ове се године и на нашој и на бугарској страни продавале књиге. Али каква разлика! Док на нашој страни, у Обреновцу, један колпортер на сандуку беше изложио свакојако књижевно ђубре, повезани Кривични Весник, нотесе, скаредне дописнице и друго: дотле на бугарској странн, у Шељуши, на једном великом ћипровачком ћилиму беху изложене иконе и крстови бугарске Фабрикације, разноврсне књиге етногра #ске и Фолклористичке садржине, новији шовинистички списи. Али највише у очи падаше књига, чији натпис горе исписасмо. Књига тек што је из штампе изашла и као да је нарочито за овај дан спремана. Попов је прибрао све познате народне песме о Краљсвићу Марку бугарске едиције. Из свију тих песама, на броју свега 50, састављајући поједине сличне, Попов је створио као неки еп у 15 епских песама. Покушај му је, може се рећи, у главном срећно испао. Поред главног јунака ових песама Краљевића Марка, кога су Бугари прекрстили у Ерали-Марка, спомињу се и други јунаци српских народних песама. Чак је Марко доведен у везу са босанским баном Кулином. Ни спомена нема о којем средњевековном бугарском владаоцу. Позорница Маркових ратовања и јуначких дела поглавито је Македонија а нарочито Косово са реком Ситницом. Нигде се не спомиње етнограФСка Бугарска. Већина од ових песама просте су варијације српских народних песама о Краљевићу Марку, а за неке се може рећи да су чист превод. Много изостају иза хиасичних Вукових песама. Метрика је јако оште-