Prosvetni glasnik, 01. 07. 1902., S. 98

96

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Кад се број основних школа 1898. г. упоредн са површином Краљевине Србије, онда једна основна школа долази на 44,2 кв. км. А кад се овај број осн. шкода упореди са бројем становника, попопнсу 1895 г., налазимо да је једна основиа школа долазила на 1868 градских, а на 2164 сеоских становника. Или, укупно узевши, на 2118.. Сеоско становништво има за '/ 6 мање основних школа него што их има градско. Према томе требало би по селима отворити још 146 школа, па да се размера градских и сеоских осн. школа изЈедначи. Највише школа било је у окр. крајинском, па тимочком (због там. женских школа), а најмање их је било у окр. топличком. Кад се упореди број школа 1888 и 1898 год. види се ово: 1888. г. било је основних школа 668 1898. г. „ „ „ „ 1092 Дакле, за 10 година број школа порастао је за 424. Једна школа долазила је: 1878 г. на 100 км.' 2 и на 3929 становника 1888 г. , 72 „ „ „ 2847 1898 г. , 44 , „ „ 2118 2. Насшавници. Број наставника основних школа за ове 3 године школске био је овакав: 1896. год. у муш. у жен. у град. у сеоским. Свега. учитеља 1097 — 260 837 1097 учитељи ца 514 269 364 419 783 Свега 1611 269 624 1256 1880 1897. год. у муш. у жен. у град. у сеоским. Свега. учитеља 1096 — 256 840 1096 учитељ ица 543 286 361 468 829 Свега 1639 286 617 1308 1925 1898. год. у муш. у жен. у град. у сеоским. Свега. учитеља 1118 — 268 850 1118 учитељ ица 606 304 377 533 910 Свега 1724 304 645 1383 2028 Из овога прегледа види се да је број сеоских учитељица растао г а број градских учитељица је опадао. Број сеоских учитеља растао је врло мало. Кад се број наставника упореди с бројем школа, онда на једну школу долазило је просечно нрве год. 1,85 — друге 1,87 а треће 1,86> Дакле, не може доКи на сваку гиколу ни по два наставника. Сад да видимо колико је наставника радило са колико разреда. У градским школама било је наставника: