Prosvetni glasnik

96

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Кад се број основних школа 1898. г. упоредн са површином Краљевине Србије, онда једна основна школа долази на 44,2 кв. км. А кад се овај број осн. шкода упореди са бројем становника, попопнсу 1895 г., налазимо да је једна основиа школа долазила на 1868 градских, а на 2164 сеоских становника. Или, укупно узевши, на 2118.. Сеоско становништво има за '/ 6 мање основних школа него што их има градско. Према томе требало би по селима отворити још 146 школа, па да се размера градских и сеоских осн. школа изЈедначи. Највише школа било је у окр. крајинском, па тимочком (због там. женских школа), а најмање их је било у окр. топличком. Кад се упореди број школа 1888 и 1898 год. види се ово: 1888. г. било је основних школа 668 1898. г. „ „ „ „ 1092 Дакле, за 10 година број школа порастао је за 424. Једна школа долазила је: 1878 г. на 100 км.' 2 и на 3929 становника 1888 г. , 72 „ „ „ 2847 1898 г. , 44 , „ „ 2118 2. Насшавници. Број наставника основних школа за ове 3 године школске био је овакав: 1896. год. у муш. у жен. у град. у сеоским. Свега. учитеља 1097 — 260 837 1097 учитељи ца 514 269 364 419 783 Свега 1611 269 624 1256 1880 1897. год. у муш. у жен. у град. у сеоским. Свега. учитеља 1096 — 256 840 1096 учитељ ица 543 286 361 468 829 Свега 1639 286 617 1308 1925 1898. год. у муш. у жен. у град. у сеоским. Свега. учитеља 1118 — 268 850 1118 учитељ ица 606 304 377 533 910 Свега 1724 304 645 1383 2028 Из овога прегледа види се да је број сеоских учитељица растао г а број градских учитељица је опадао. Број сеоских учитеља растао је врло мало. Кад се број наставника упореди с бројем школа, онда на једну школу долазило је просечно нрве год. 1,85 — друге 1,87 а треће 1,86> Дакле, не може доКи на сваку гиколу ни по два наставника. Сад да видимо колико је наставника радило са колико разреда. У градским школама било је наставника: