Prosvetni glasnik

166

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

поменуте тачке гледишта. Међу тим већ специјадно уметање Седмогодишњег рата у историју Пруске, као што то обично бива у уџбеницима опште историје, даје томе Факту, који има међународни значај, карактер чисто пруског Факта. Узмимо да је главни јунак тога рата био пруски краљ и с те тачке гледишта о том рату треба наравно пре говорити у историји његове владавине него у историји владавине Марије Терезије, ади ни то не би правдало што се Седмогодишњи рат умеће специјално у пруску историју, пошто би се тиме тај ведики иеторијски догађај приписивао искључиво једној личности. Уџбеник историје треба да објасни особени значај Седмогодишњег рата за Пруску и да покаже истакнуту улогу, коју је играо у том рату Фридрнх II, али да сам рат буде изнесен из излагања историје Пруске и да се унесе заједно с другим догађајима те врсте у специјални одсек историје међународних односа тога доба. Тако целокупност таквих одсека у уџбенику нове историје може у резултату изнети општи преглед историје међународних односа за последња четири столећа (ХУ1-Х1Х). Ти одсеци треба да се тако изведу да би, читајући их, ученик имао пред очима целину и наизменични и поступни нацрт еволуције међународних односа са светско-историјске тачке гледишта. При данашњем размештају посматраног материјала самоме ученику веома је тешко скупити у једну целину параграФе о међународним односима и о спољњој историји држава, који су изведени у историји појединих земаља и по том написани без икакве унутрашње везе међу собом. Да узмемо за пример историју деоба Пољске. Наравно то није Факат само пољске историје, ни само руске, ни само пруске, ни само аустријске. Ако се у уџбенику руске историје Факат Рћчи-Посполита (Уе1о) сматра с гледишта пређашњих руско-пољских односа и растења руске државне територије, то у општој историји све оно што се тиче спољње (дипломатске и ратне) стране догађаја, не може се унети ни у историју једне Пољске. Тим мање разлога има да се говори о деобама Пољске само у вези с историјом, на пример једне Пруске ма колико за монархију Хохенцолерна био важан добитак пољских територија и ма колико била велика улога пруске дипломатије у ствари рушења пољске државе. У једном од најбољих руских уџбеника нове историје прва деоба Пољске излаже се у глави о деоби Пољске и то у историји владавине Фридриха II, после излагања рата за аустријско наслеђе и Седмогодишњег рата. Ако бисмо но том уџбенику хтели пратити даљу судбу Пољске, то би обе даље деобе нашли у историји Француске у епоси револуције, где се последње падање Нољске сматра као догађај који је одвукао снаге Аустрије и Пруске од рата с Француском и тим много допринео Француским победама. У ствари тако и јесте, али је мало корисно за појимање свега значења пољског питања у историји друге половине 18 сто-