Prosvetni glasnik

НАУЕА II НАСТАВА

167

лећа уметати поједине његове Фазе у историје појединих држава и осветљавати их са гледишта појединих историја. Тако историја међународних односа треба да се издвоји у засебну рубрику у излагању појединих епоха и у тим одељцима треба да влада светско историјска тачка гледишта. Нарочита веза овога или онога Факта те врсте с унутрашњом историјом које било земље треба да се покаже на другом месту. На пример, историја рата између Карла V и Фрање I не треба да се умеће у историју Германије реФормационе епохе, каоФакат само немачке историје и који при том објашњује само узроке слабог мешања Карла У у унутрашње ствари Германије. На против ти ратови треба да добију у уџбенику самостално место у њиховом опште-европском значају: у свези са итадијанским ратовима при крају XV и почетком XVI стодећа и потоњег супарништва између Француске династијеи Хабзбурговаца. У излагању унутрашњег стања Германије у првој подовини XVI столећа треба да се само помене да су ратови с Фрањом I сметади Карду V да јаче судедује у унутрашњој борби, која је се у то време јавида у Германији. Тако исто деоба Пољске међу суседима треба да добије у уџбенику самостадно место у вези са свима променама које су се десиде у подитичком свету у XVIII стодећу (дизање Русије и снажење Пруске, слабљење Шведске и Турске, широки погдеди ЈосиФа II, губљење упдива Француске и т. д.), ади узроци унутрашњег распадања Пољске треба да се разматрају у историјском нацрту те земље у вези с општим издагањем историје њеног друштвеног и државног живота. Ипак настојавајући на томе да је преко потребно издвојити историју међународне подитике узасебну рубрику ја не мисдим давати њој прво место у општем саставу уџбеника. На против и по својим размерима сав нацрт спољње подитике треба да заузима са свим скромно место, и памћење ученика не треба теретити множином саопштених Факата, имена и година тим пре што баш ту многи параграФИ могди би се само читати ученицима с наставниковим разјашњењима и допунама а не да се уче као декције за одговоре и за испите. Од спољње историје да пређемо на унутрашњу историју а пре свега на историју социјадно-подитичку. Факти те категорије треба да буду гдавни садржај историје појединих земаља. Друштвени и државни живот сдаже се у свакој држави на свој начин, и у сваком бивају социјадна и подитичка кретања, настају реФорме и реводуције раздичне од реФОрама и реводуција у другим земљама. Сви такви историјски појави имају увек много више месии карактер кад се упореде с духовном кудтуром, с идејама у опште, које могу да се шире дадеко ван граница по.јединих земаља. Историја сваке државе, подељена на параграФе, који се размешта.ју на разним местима уџбеника, треба да буде написана тако, да би, читајући само те параграФе, ученик добио потпун нацрт друштвене и државне еводуције данога народа и да би у тој еволуцији јасно видео