Prosvetni glasnik

168

ИГОСВЕТШ! Г.1АСНИК

судбу и улогу месних историјскпх снага, њихових узајамних односа и организација (уређења). На пример, у историји Француске, Ингдеске и Германије, иочињући од средњег века, треба да се говори поглавито о таквим стварима као што су краљевска власт, Феудална аристократија, градови, сталешко-представничка уређења, маса иарода и т. д. Наравно да се у уџбенику не могу обухватити сви народп, п ја сам већ рекао да се систематски унутрашња историја може извести само за поједине земље. а епизодпчки могу се унети у излагање и све земље, кад је то потребно за опште излагање историје. На пример, ја држим да је систематско излагање историје Шведске сувишно, али епизодички може се поменути и о реФормацији у Шведској у 16 стол, и о слабљењу краљевске власти у њој у 18 стол. п о монархијском преврату 1772 г. У иекодико засебно место у уџбенику средње и нове историје дао бих ја Пољској, — место тако рећи средње између подробног излагања, како се мора дати Инглеској, Германији и Француској, и епизодичких напомена, које су неизбежне за унутрашњу историју Шведске, Мађарске, Чешке и т. д. Иољска је била једна од великих политичких сила и земља на којој су на свој начин рефлектовани сви историјски процеси занадне Европе, а њен унутрашњи живот заслужује нарочиту иажњу и по својим унутрашњим особинама, као што је Г4ч-Иоснолита (Уе1о). Ипак било би неиравилно унети сав материјал социјално политичке историје у рубрике намењене појединим земљама. И у тој области има неких општих појава, који се морају разматрати као такви, т. ј. у одељцима, посвећеним општим карактеристикама епоха. Узмимо на пример такве појаве као што су Феудализам, сталешка монархија, апсолутизам и т. д. у историји друштвеног и државног живота народа западне Европе, или такве као што су борба с црквеном влашћу, меркантилизам, просвећени апсолутизам и т. д. у историји унутрашње нолитике. Такви појави треба да добију опште карактеристике, при чему треба наравно да се изведу и националне измене појединих појава (инглески Феудализам за разлику од Француског, просвећени апсолутизам у Ируској и у Аустрији и т. д.) и издићи на прво место оне измене, у којима су се номенути оншти иојави највише изразили (Феудално уређење Француске за време Капетинга, борба папства и империје у Германији, инглески парламенат и т. д.). Испуњујући последњи услов, уџбепик тим тешње везује унутрашњу историју појединих држава с онштим ходом историје и историју појединих држава боље осветљује са светско историјске тачке гледишта. Остаје нам да прегледамо трећу категорију Факата — духовну културу. Да почнемо с религијом. Прве религије биле су строго националне. Брло је природно што се у уџбенику старе историје излажу поједине религије Египта, Асиро Вавилонске, Феникије, Персије, Грчке, Рима. Друга је ствар средњи век и ново доба, који сејављају као епохе уни-