Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

169

верзадних религија — Хришћанства и мухамеданства чија историја не може бити затворена у граниде историје једнога кога било народа. А то се може казати и о појединим гранама хришћанства, о православљу п католицизму, на које се подедила васионска црква у IX столећу и о разним Формама протестантизма, које воде свој почетак из XVI столећа. По томе при излагању западно-европске историје потребне су опште карактеристике религиозних Форама и покрета, унесене не у историју појединих земаља него у историју појединих епоха у свима земљама. Ученик треба да позна у везаном нацрту историју средњевековног католицизма (папство, монаштво, материјалну имућност духовништва, аскетски идеал, схоластичку Филосомју, јереси и секте и т. д.), реФормације (љене иретходнике и главне правце) католичке реакције и т. д. Тако исто ученику треба да се да могућност да позна у везаном нацрту историју светске културе запада, т. ј. постанак и ширење хуманизма („епоха прерођаја") успехе позитивног знања, општи карактер рационализма („епоха просвећења'') и т. д. У оба случаја треба показати и уплив културних идеја на друштвени живот и у опште на политичку страну историје (на пример спољњи положај духовништва у средњевековном друштву, веза реФормационог покрета с покретима политичким и социјалним, уплив католичке реакције на међународне односе, зависност управних реФорама друге половине 18 стол. од просветне ФилоооФИЈе и т. д.). Не гледајући на то што је духовна култура доступнија општим карактеристикама него друштвени и државни живот, није могуће ограничавати се само општим карактеристикама, не прелазећи на земљиште нојединих националности. Да узмемо и лутеранство са калвинизмом, који су се раширили далеко иза граница својих завичаја, ми их не можемо сматрати као Факте искључиво немачке или швајцарске историје, као што је и Волтерова ФплосоФИЈа показала уплив с једне стране не на све Французе а с друге далеко иза граница Француске, — али поред свега тога, опште карактеристике културних појава треба пропратити нацртима, који се тичу поједивих земаља, у којима су се ти појави изразили нарочито рељеФно. (Хуманизам у Италији и Германији, просвећење XVIII стол. у Француској и т. д.). Сводећи све што смо казали о размештају разних категорија историјског материјала по рубрикама изведене шеме, ми ћемо добити ове поставке: 1.) Факти међународне политике треба да се унесу у нарочите опште параграФе. 2.) Факти унутрашње социјално-политичке историје налазе своје место поглавито у рубрикама посвећеним историји појединих земаља, а по некад их треба скупити и у нарочитим параграфима опште садржине..