Prosvetni glasnik

176

ПРОСВЕТНН ГЛАСНИК

страћарама, које никад не би могле послужити ни за становање крајње градске сиротиње, а камо ли за школе. Ниједна зграда у Ваљеву није за школу, све је страћара, крш, све је нало и склоно паду, и једини је лек све ово затворити." Добрих ШКОЛ.СКИХ зграда нема ни — Београд. За школску зграду на Сави шкодски надзорник вели да би је требало затворити, толико је рђава. У Београду су узете под закуп и неколике приватне куће, за које се никад није ни мислило да ће се преобратити у школе, па зато и нпсу добре. Пре неколико година општина је подигла и две лепе зграде за школе, једну у Палилули а другу на Дунавском Ерају, али оне нису подесне за народне школе. Оне су велике, троспратне, озбиљно начињене, ваљда, по свима техничким и хигијенским захтевима. Ну, кад су требале да се граде, није се водило рачуна и о педагошким захтевима. ■ Велике школске зграде нису за мале ученике. У њима је теже одржавати ред; теже је деди долазити у те школе особито зими, јер је одређено да се у њих смести више ученика, који често станују и сувпше далеко од школе. Ученици I и II р. морају се пењати на други, па и трећи спрат, силазити и излазити са толике висине у двориште или и за време одмора између часова остајати у учионици и по ходницима, а све то није педагошки оправдано, па ни хигијенски, све је то штетно и омета правилан рад у таквим школама. То су школе, које личе на касарне. У другом се свету и не подижу тако велике зграде, које ће више красити поједине крајеве а мање одговарати правим потребама, већ омање школске зграде за 4—8 одељења и то одвојено за мушку а одвојено за женску децу, водећи рачуна да сваки крај има своју школу, па и по две три, само ако је градски крај повећи. Да се запитамо сад: како то да и данас још имамо мало школских зграда од којих су многе и неподесне? На ово се питање може одговорити брзо и лако само кад знамо наше оиштинске прилике у земљи и то не од јуче, већ још од поодавно. У нас се врло често мењају општински часници, једни одлазе, други долазе. Ко год дође, он уређује општинске ствари, па зато, ваљда, увек су остајале неуређене, а школа је свима готово сасвим споредна ствар. Што један почне за школу, други то не настави, и тако то иде непрекидно. Што се новца скупи за подизање школских зграда, то се често употреби за нешто друго, ако сасвим не пропадне, да му се не зна ни рачуна. Ако Је неком селу одобрена каква преправљена зграда иривремено за школу, онда та привременост траје 20 па и 30 година. У мом је селу (Азбуковици) судница преправљена и у њој отворена школа кад сам ја пошао у основну школу, а тек ове шк. године начињена је нова школа. Оваквих прпмера пуно има. Интезивнијем раду око подизања школских зграда доста је сметало и то што су и правилима за подизање школских зграда тражене скупе грађевине, које се не нодижу без већих материјалних жртава, што ио-