Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

185

код деце знатно порасла, већ смо уверени, да је бидо локаднога растења нервозности код деце у већим варошима. И из овога се може извести закључак, да није само гакол.а узрок, као што неки тврде, веЛ да мора бити и других узрока, који су ван школе, а ароизводе нервозност. Свакојако је потребно да упознамо ове узроке, јер као што ћемо видети, читав се нпз ових штетних момената може избећи. Шта разумемо нод нервозношћу, а нарочито под нервозношћу у деце ? Најпре морамо поменути једну ствар, коју лајици никако не познају, а често је не познају ни поједини лекари. Нервозност није болест самих живаца, нарочито периФерних спољних живаца, као што то лајици мисле, него је мозак тај орган, чија је болесна, поремећена Функција узрок нервозности. На ипак нервозан човек још није душевно болестан, као што и човека, који има кијавицу не можемо сматрати као болесника у најужем смислу те речи. 1 ) Али ипак нервозност прелази полагано у област правих душевних болести. Узрок је нервозности ослабљене појединих Функција мозга. Мисли се, да то зависи од промена у измењивању материја. Реч нервозност обухвата хистерију, неурастенију и праву нервозу. Главни је симптом неурастеније, по ЖоЂшз- у, умор који је болесно појачан. Хистерија је исихична слабост, и то поремећај представа. При овој болести рад је представа веома лабилан, те на њега врло лако утичу спољни и унутрашњн утисци. Како ЈоИу каже, овде се везује повећана машта са увећаном аФективном и реФлексијоном узбудљивошћу. Што год хистеричан човек замисли, то лако прелази у извесност и без његове свести, и тако иостају нејасни болесни симптоми, н. пр. појаве узетости. Дакле за нервозност у ужем смислу остају само јога они случајеви, где се појаве хистерије и неурастеније мање показују и где има лакших поремећаја у раду живчане системе, али без познатих живчаних или душевних болести; н. пр. ненормална раздражљивост, хипохондрична диспозиција, плашљивост итд. (МоМиз). Најпосле би дошла четврта група, са својим јасним, т. зв. дегенеративним симптомима (изоловано мицање, насилна стања итд.) и сваковрсним израженим психичким ненормалним појавама, као претечама доцније душевне болести. Ту би требало рачунати људе са више или мање лакшим урођеним интелектуалним деФектима. А како ће се те појаве код детета обележити? ') Ио Уггсћоу;-у је б лест живот у ненормалним иогодоама са характером оиасности. Код оолести, које су резултат поремећаја Функција мозга, код нервозности и душевне болести није толико живот у оиасности, колиао социјалиа страна живота, јер је болесник несцосоЗан да уиравља својим пословима или долази у сукоб са казненим закоником. Ова је оиасност код нервозних људи са свим мала или је једва и има.