Prosvetni glasnik
4
186
ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК
По ЕтттдЧгат- у дете нема равнотеже психичких Функција, што се пак код одраслог човека претпоставља. Дете мора да стече представе, које код одраслпх означавају знање. Оно мора да научи да згодно употребљава знања, која свакога дана умножава, те тако да стече способност мншљења у апстрактним нојмовима. Према томе, неурастенично дете пре ће се уморити но остала деца, јер не може довољно да концентрује пажњу; оно не може да прати предевања у школи, јер му брзо осдаби моћ нажљивости и схватања. Да је то тако, показује нам искуство са наставом првих часова. Успех је наставе био много гори него доцније, пошто је настава лочињала доцније, када су се деца добро испавала Овај умор, који је дошао од недовољнога спавања, смањио је моћ схватања. Сем тога поступно опада и способиост за рад ученика, после неколико часова насгаве, те се с тога тражи, да но подне и не буде предавања. Код хистеричне деце нема јасне слике болести, као и код дечјих психоза. Пошто дете мало има представа, поремећаји се више јављају на телесној страни; ту има узетости, болова, грчева итд., који се простиру само на неке делове тела (Вгипз и др.). С духовне стране може се опазити само већи детињи егоизам са болесном тврдоглавошћу, појачаном раздражљивошћу и наклоношћу за лагање. Ретка су чисто нервозна деца у горе означеном смислу; већином налазимо симптоме хистерије и неурастеније (помешане). У детиње доба појављују се и сваковрсни нервозни симптоми, који се морају узети као дегенератнвни, или се већ у детињству опажају поједине појаве, које се пстичу тек у доба нубертета или при доцнијој душевној болести. Ретки су и они случајеви, где нервозност код деце не показује ни хнстеричне нити неурастеничне симптоме и где су искључени са свим тако звани дегенеративни симптоми. Увек је сумњиво код сувише велике живости или сувише великог снебивања, нлашљивости, страха и других појава, да ли у таквим случајевима није већ изражен дегенеративан характер. С тога би било згодно, да се 3. и 4. група по КосЈг- у схвати заједно у изразу „слаба деца к (8аи§ег). У ирвим годинама живота дете изванредно добро и много ради, учећп да схвати утиске из спољнога света, као и то, да овлада својом хотимичном мускулатуром, т. ј. учећи дм разумева чулне утиске, да говори, да трчи и да се креће. Мозак расте у првој години жпвота од прилике за једну трећину, а доцније, све до потиуне зрелости, за још једну трећину. Када се пореди мозак детињи са мозгом одраслога, човека, види се, да је детињп мозак много више испуњен крвљу, и за то су утисци у њему много нежнији и лакше се примају. Кад се пореде оба мозга микроскопски, види се, да су са свим неразвијени или су само недовољно развијени они делови мозга, који служе вољним покретима као стазе, и