Prosvetni glasnik

362

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Српског Народа у Хришћанство извршено у јессп.им и зимским месецима. Сем тога Ердељаповић је употребио извесну али недовољну литературу. Није читао Воие-а, Вимера. Економно стање нашег народа у првој подовпни XIX в. преставио је више литерарно, по Ст. Новаковићу, и без нових резултата. Овај недостатак тумачи се главним диљем пишчевим да проучи насеља и кретања становништва. Знатно је да Ердељановић уводи неколико корекдија у дотичне секције Ђенералштабне Карте. Уз разне публпкације XVIII. и XIX. в. о Србији налазе се и карте. Неколико таквих карата из XVII. в. има у: МЈићеПипуеп <1е8 К. К. Кпе§8-Агсћ1т. Nеие Ео1§е В<1. III. Иотребно је било да је Ердељановић разгледао и те карте. При свем том, ове незнатне примедбе не одузимају од знатне вредности Ердељановићева дела. Рад П, Мркоњића не садржи детаљне дескрцпције појединих села, што писац правда многим тешкоћама. Више има општијих закључака, опсервација и доста историографског елемента. Као израз младалачкога духа Мркоњићева, у раду му налазимо врло слободних закључака који Се не могу утврдити. На пр.: „Култура, образованост, приватан живот и социјални положај зауставили су се на ономе ступњу на коме су били пре четири или пет векова, те је сеоски живаљ овога краја у том погледу петреФакт на коме се може испитујући садашњост испитати и прошлост његова" (с. 265). Има нетачних и неразумљивих ствари: „Општине србијанске дошле су из приморја у новије дола" (с. 271). „У старој су српској држави просвета и култура имале кастични характер" (с. 298). „Овде је (у Комарану на путу у В. Поље) у XV. в. била крајња граница на северу државе деспота Ђурђа" (с. 365). — Мркоњић закључује по путописцима XVI. и XVII. в. да Пљевље није старије од краја XV. века, Као добар познавалац онога краја, Мркоњић, иснрављајући коментаре Матковићеве, утврђује правац старог трговачког пута из Чајнича у Сеницу. Разликује Хе и Хајес (с. 300 и 301.), а у ствари то је путопис истога лица 1 ). Штета је што Мркоњић није употребио дело: НотЉагаг ш«1 Коззото. [Ва8 АИе Ва821еи.] Еше 81шИе. Шеп 1892., па да вериФикује опис Полимља, који се налази у том делу. — Ипак Мркоњићев опис Средњег Полимља и Потарја остаће у нашој књижевности као важан геограФско-историски прилог. У Томићеву оиису Дробњака у МорФолошком делу има више бележака, аутопсије, а, као и код Мркоњића, доста Факата из радова г. Цвијића. То се опажа код Мркоњића при опису карста и карсних појава, а код Томића при опису Дурмитора. Интересантан је део Томићева описа о дробњачким комуницама , за које су везани обичаји и правни појмови тамошњег становништва.

') Име Науев чита се код нас разлачито: Хе, Хес, Хајес, Еј. Према француским 1ечима Бае!, Науе, рауе, мисдим да треба читати Дј.